U Somboru obeležen Svetski dan Roma

Romi su, iako najbrojnija manjinska zajednica u Evropi, i dalje najdiskriminisanija i najmarginalizovanija društvena grupa. Vlada Srbije posvećena je cilju unapređenja celokupnog položajaromske manjine u našoj zamlji. Pristupačnije školstvo, redovna zdravstvena zaštita i suzbijanje siromaštva kroz olakšano zapošljavanke su ciljevi kojima čitavo naše društvo treba da teži. Kada govorimo o diskriminaciji, moramo se setiti tragične sudbine dečaka Dušana Jovanovića ubijenog samo zato što je Rom, ili pak glumca Dragana Maksimovića žrtve nasilnika koji su mislili da je Rom i da zbog toga ne zaslužuje da živi. Ovi primeri, kao i mnogi drugi, na veliku žalost pokazuju da stereotipi o Romima još nisu iskorenjeni, a to moramo da promenimo, izjavila je Gordana Predić, specijalna savetnica potpredsednice Vlade Republike Srbije, predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarke kulture, Maje Gojković.

Kako je navela, na inicijativu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost osnovana je nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova, kako bi svi mogli kroz zajednički rad i partnerstvo da doprinesemo boljem i kvalitetnijem životu naših sugrađana.

Republika Srbija je poslednjig godina načinila iskorake na putu smanjenja jaza i poboljšanja položaja romske zajednice u našoj zemlji, time što je formirano Ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava, unapređen je pravni okvir i ogranak Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu. Samo zajedno i ovakvim događajima možemo rušimo sve prepreke i predrasude, gradeći društvo tolerancije, razumevanja i jednakosti za svakog od nas, objašnjava Predić.

Romi su po broju treća nacionalna zajednica u Republici Srbiji, ali ono što ih izdvaja je da su izuzetno teritorijalno disperzirana zajednica i da žive na teritorijama svih jedinica lokalne samouprave u našoj zemlji, a karakterišu ih i socijalno-ekonomsko-obrazovne, te oni još uvek imaju status ranjive, marginalizovane grupe u našem društvu, kazao je Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Posvećuje se velika pažnja unapređenju položaja pripadnika romske nacionalne zajednice, njihovom uključivanju i integraciji u društvo, kroz partnerstvo sa institucijama i organizacijama romske nacionalne zajednice, u saradnji sa brojnim ministarstvima i jedinicama lokalnih samouprava. Naš cilj je postizanje ravnopravnosti i jednakih šansi, koji zahteva angažman zdravstvenog sistema, sistema socijalne zaštite i sistema koji obezbeđuje stanovanje, sektor obrazovanja i sektor antidiskriminazije i drugih. Prošle godine usvojena je nacionalna strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, za period od 2022. do 2030. godine, a pratećim Akcionim planom, rekao je Žigmanov.

On je naveo da je glavni cilj u tim dokumentima definisan kao unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, zatim eliminacija diskriminacija i ciganizma kao oblika rasizma, te postizanje veće socijalne uključenosti Roma i Romkinja u svim segmentima društva.

Očekujemo vrlo skoro da će se formirati novi saziv Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma kojim će predsedavati predsednica Vlade, Ana Brnabić, i čiji će članovi biti gotovo svi ministri u Vladi Srbije. Osnovna poruka današnjeg skupa, kada slavimo Svetski dan Roma, je da osvešćujemo činjenicu da je potrebno još raditi na rešavanju problema romske zajednice i da nam svima 8. april bude svaki dan, te da naša zalaganja i nastojanja budu da radimo ostvarivanju ravnopravnog statusa romske zajednice u Republici Srbiji, dodao je Žigmanov.

Po zvaničnoj statistici u Srbiji živi 147.604 Roma, čiji broj se značajno povećava, kazala je Nataša Tasić Knežević, narodna poslanica u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

Ona je kazala da Romi žive 15 do 20 godina kraće od proseka, oko šezdeset procenata Roma živi u nehigijenskim naseljima, žene Romkinje su u težem položaju nego muškarci, kao i to da prosečni životni vek Romkinje u Srbiji iznosi svega 48 godina, samo trećina Romkinja završi osnovnu školu, a od ukupnog broja nepismenih u okviru romske populacije su 75 odsto žene.

Prekid ili nemogućnost obrazovanja žene Romkinje vodi ka ranom braku ili trudnoći, a često su i žrtve trgovine ljudima, istakla je.

Mislim da smo svi mi svesni o položaju u kojem se nalaze pripadnici romske nacionalne manjine. Mi kao narodni poslanici, često smo u prilici da se upoznamo sa problemima građana, a veoma često su to upravo Romi. Ove godine smo idući u susret Svetskom danu Roma imali zaista mnogo događaja koji su organizovani na nivou Vlade, Narodne skupštine, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i lokalnih samouprava. Posebno je značajno da radimo na tome da Romi u što većoj meri učestvuju u državnim organima na raznim nivoima vlasti i da na taj način kroz institucije doprinesu zaštiti prava Roma, svojim učešćem u donošenju odluka, istakla je Knežević.

Kako je navela, u izveštaju evropske komisije o Republici Srbiji za 2022. godinu, navodi se da su Romi i dalje nedovoljno zastupljeni u javnoj upravi, ukazuje se na probleme romskih naselja koji u značajnom procentu nemaju pristup ili imaju nedovoljan pristup vodi za piće, kanalizacionoj mreži i električnoj energiji.

Vlada puno radi na kreiranju politike i afirmativnim merama, a Srbija se obavezala da će u okviru procesa proširenja Evropske unije, pojačati napore za potpunu ravnopravnost i inkluziju Roma i Romkinja u društvu u kojem živimo, dodala je Tasić Knežević.

Osmog aprila, 1971. godine, Romi su dobili svoju zastavu i himnu. U poslednjih deset godina vidimo očigledan napredak romske zajednice, pogotovo na polju obrazovanja koje je u stvari od izuzetnog značaja i povezuje i ostale oblasti u kojima je romska nacionalna manjina u Srbiji ugrožena, istakao je Aleksandar Radulović, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnih saveta romske nacionalne manjine.

Položaj Roma postao jedan od pokazatelja stepena demokratizacije društva i željene ravnopravnosti, prema kojoj se dosledno krećemo. Pokrajinska vlada uz podsticajnu saradnjičku ulogu predstavnika Roma, pre svega Nacionalnog saveta romske naciinalne manjine i građanskih organizacija, prepoznaju potrebu da se glas romske zajednice čuje u ostvarivanju njihovih interesa i zalaže se za uključenje Roma u sve oblasti ovog života koji u Vojvodini delimo i društva koje svi zajedno stvaramo,  kaže Slađana Bursać, zamenica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice.

Pomoćnik gradonačelnika grada Sombora Branislav Svorcan rekao je da je taj grad ponosan na svoju multinacionalnu sredinu koju čine sugrađani dvadeset i jedne nacionalnosti.

U našem gradu deluje Savet za međunacionalne odnose koju čine predstavnici Srba, Mađara, Hrvata i Roma, koji brine o ostvarivanju nacionalne ravnopravnosti i radi na unapređenu iste, svih nacionalnih manjina. Romska zajednica je prisutna u Somboru još od 16. veka, pre dvadeseta godina bilo je gotovo nemoguće videti nekog Roma u državnim institucijama, danas su oni uključeni u sve najvažnije lokalne skupštinske odbore i savete, kao i u radu komisija koje imenuje Grad.

Imamo sistematizovano radno mesto koordinatora za romska pitanja, a formiran je Tim za inkluziju Roma. Usvojili smo lokalni akcioni plan za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i svake godine opredeljujemo sredstva u našem budžetu koja su usmetena za obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu Roma. Iz budžeta grada finanasiramo putne troškove srednjoškolcima, smeštaj i ishranu u domovima učenika, pomoć u nabavci medikamenata i lekova, podržavamo tehničko funkcionisanje kancelarije Saveza romskih nevladinih organizacija Zapadnobačkog okruga i pomažemo i nabavku građevinskog materijala najugroženijim,  kazao je Svorcan.