U punom jeku žetva trske u Belom Blatu

Trska ove godine nije najboljeg kvaliteta, jer su prošlog leta duvali jaki vetrovi, koji su stabljike povili. Sreća da nije pao sneg, inače od žetve ne bi bilo ništa, kažu žeteoci. Sve što se požanje, u martu će biti prerađeno u radionicama i izvezeno u Nemačku.

Zanimljivo je da oprema koja se koristi za seču trske nije standardna nego se umeće majstora ogleda u tome da klasičnu kosu prerade u kosu za trsku, a prerađen je i kombajn koji se koristi za prevoz. Žeteoci ovaj kombajn zovu platforma. Na jednu platformu stane šezdesetak snopova, a dnevno može da se napuni desetak platformi.

- Ovo mi je prva godina da vozim platformu. Nije težak posao, ali je potreban veliki oprez da ne povredite radnike koji kose trsku. Dnevno prevezem desetak platformi, a radimo šest dana u nedelji - kaže Bojan Sabo.

Veronika Sabo uhvatila se u koštac sa trskom prvi put ove godine. Prethodnih 28 godina radila je u bolnici, a sada je odlučila da se oproba u preradi trske.

- Posao nije težak, radila sam i teže, oko kukuruza, duvana... Odlučili smo da počnemo da prerađujemo trsku, u radionici imamo tridesetak mašina koje smo bukvalno sami preradili. Videćemo kako će se pokazati ova godina, ali za sada ide kako treba - ističe Veronika.

Kako se ovaj posao radi isključivo zimi, dugogodišnji sezonci navikli su na rad i po daleko lošijim uslovima, nego što su ove blage zime. Miša Havran iz Belog Blata trsku seče od 1982., odnosno od svoje 19. godine.

- Posao je težak, ali kao i svaki drugi, ako misliš da zaradiš moraš da oznojiš majicu. U pitanju je sezonski posao, na polju smo od decembra do aprila, a onda u radionici. Dnevno može da se zaradi od dve do dve i po hiljade dinara, što je solidno. Zimi je problem što je kratak dan, pa ne možemo dugo da budemo u ritu. Vraćam se iz rita biciklom u selo, što po mraku može da bude teže nego seča trske - priča Miša Havran.

U Belom Blatu sečom i preradom trske bavi se nekoliko malih privatnih firmi.

Ž. Balaban