Idealno vreme za obaranje snopova trske

U delu Petrovaradinskog rita počev od decemba, pa ako Dunav i temperature dozvole sve do kraja marta, više od dvadeset godina radnici preduzeća „Mileks” seku taj, u svetu izuzetno cenjeni, izolacioni materijal za potrebe svoje proizvodnje.

– Najbolje je kada je temperatura na nuli ili nešto iznad – kaže dugogodišnji radnik „Mileksa” Rasim Bećirović iz Đurđeva, odloživši kosirku, u ovom slučaju kineski proizvod, koji je našao primenu i u tom viševekovnom poslu u močvarnim predelima. – Nije to fizički težak posao. Lakše mi je nego yakove da nosim, ali umnogome zavisi od vremenskih uslova. Ne može da se radi po kiši i snegu. Nezgodno je i to kada ima inja, kao što je ovih dana pa zbog toga posao započinjemo malo kasnije. U svakom slučaju, zimi na tom poslu mogu nekad više da zaradim nego leti.

Njih petnaestak od početka sezone, raštrkani po ritu na površini od 80 hektara koju je „Mileks” zakupio i na kojem radi poštujući zahteve nadležnih, ručno seče trsku. Kako kažu, seče se nova trska, stara se ostavlja mnogobrojnim vrstama ptica, koje su, uz srne i divlje svinje, stanovnici rita. Od posečenih stabljika prave snopove, koji u donjem delu imaju obim od 105 centimetara, i to uz pomoć metalnih kalupa, a potom vezuju žicom. Snopovi se potom slažu na gomilu, koju nazivaju rakaš, a onda se ona traktorom izvozi iz rita.

Osim ručno, trsku u Petrovaradinskom ritu seku i mašinski. Po rečima direktora porodičnog preduzeća „Mileks” Miloša Maleševića, za to se koristi vozilo namenjeno pravljenju ski-staza, ali je modifikovano i prilagođeno za nove potrebe. Pogodno je za ove terene zbog gusenica, zahvaljujući kojim ne propada i ne oštećuje teren, a s dodatkom kosačice i platforme, idealno je za seču trske. Mašinu opslužiuju trojica radnika, s tim što je ne koriste na terenima gde ima panjeva.

– Dnevno može da se iseče između 200 i 800 snopova, u zavisnosti od vremena – kaže Miloš Malešević. – U pitanju je svojevrstan zanat, koji zahteva određenu fizičku kondiciju i snagu, ali i veštinu. Ekipa je sastavljena od radnika iz Sremskih Karlovaca i Đurđeva. Ove godine mi je bilo teško da sastavim tim za seču jer ljudi, prosto, neće da rade. Čak sam i oglas raspisao, ali niko nije ni pozvao da se raspita za uslove. Plaćamo radnike po učinku, a u proseku zarada im se kreće od 1.500 do 3.000 dinara dnevno.

Malešević ističe da Petrovaradinski rit nije jedini teren s kojeg ubiraju sirovinu od koje se posle u pogonu u Petrovaradinu, proizvode štukatur, trščane ploče, suncobrani i drugi proizvodi. Uz napomenu da je trska u Petrovaradinskom ritu najkvalitetnija, a zbog blizine i najjeftinija, kaže da sirovinsku bazu imaju i u Ledincima, Rakovcu, Turiji, Nadalju...

Po završetku seče, u martu, kreće prerada. Malešević navodi da su mu na domaćem tržištu najveći kupci trgovinski lanci „Merkur” i „Uradi sam”, a deo se prodaje i u inostranstvu. Italija, Francuska, Nemačka i Engleska su zemlje u koje izvozi trsku, s tim što su Nemci najzainteresovaniji za taj prirodni materijal, koji tamo dostiže cenu i šest puta veću nego kod nas.

Z. Milosavljević

Porodični biznis

Shvativši kakvo se „blago” krije u ritu, roditelji Miloša Maleševića, Mira i Nedeljko iz Sremskih Karlovaca, ona tada profesor u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, a on ostavši bez posla u „Novkabelu”, polovinom devedesetih godina osnovali su firmu za preradu trske. Pre pet godina jedan od dvojice sinova bračnog para Malešević, Miloš – mašinski inženjer, koji je i ranije učestvovao u tom porodičnom bizinsu, preuzeo je celokupan posao.