U Prihvatnom centru „Šikara“ smešteno više od sto migranata

U toj modernoj epopeji, Srbija je, potpuno zasluženo, dobila oreol zemlje koja se se sa ljudskim razumevanjem, čuvajući njihovo dostojantsvo, odnosi prema migrantskom talasu.

Tome je svakako doprineo i prihvatni centar u Somboru, čije osoblje daje sve od sebe da 115 njih, poreklom iz Iraka, Avganistana i Pakistana, nenaviknute na balkansku klimu, ugosti u udobnim sobama u nedavno izgrađenom objektu. Mada tužnih životnih priča ne nedostaje, mogranti se ne žale na smeštaj, ali svikli već na otvorene prostore, svaki trenutak koriste da ga provedu na dvorištu ili sportskom terenu. Da ne bude nekih verbalnih nesporazuma služi i prevodilac sa arapskog jezika, a kako nekoliko stanara govori engleski, olakšana je komunikacija.

- Imamo sve neophodne uslove za boravak. Nas troje, supruga i devetomesečni sin Džozef, ovde smo tri meseca, i veoma smo zadovoljni hranom, pažnjom osoblja centra, jer svi brinu o nama. Nas dvoje smo došli iz Iraka, sin je rođen u Nišu, jer smo prethodnih devet meseci proveli u prihvatnom centru u Beloj Palanci, a namera nam je da odemo u Švajcarsku - kaže mladoliki Iračanin Kasim Elšafej, koji je već prošao intervju međunarodnih organizacija oko želje u koju bi zemlju na evropskom kontinentu želeo da ode.

Zahvaljujući zajedničkom projektu Vlade Srbije, Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Programu UN za razvoj (UNDP), u Šikari, koje je jedno od somborskih omiljenih izletišta, obnovljen je nedavno košarkaški teren i postavljena teretana na otvorenom. Ove terene koriste migranti iz obližnjeg prihvatnog centra, ali i mladi ovog naselja na obodu grada, a kako se nadaju u lokalnoj samoupravi, nakon prestanka priliva migranata, ceo kompleks će biti korišćen za edukativne i zabavne svrhe školske omladine.

Po rečima Gorana Boškića, šefa smene u Prihvatnom centru i koordinatora u Komeserijatu za izbeglice i migrante, u kampu su mahom porodice, pa među njima ima 48 dece. Njih 27, zahvaljujući finansiranju ovog projekta od strane UNHCR, pohađaju dve gradske osnovne škole, „Ivo Lola Ribar“ i „Avram Mrazović“ i to  od prvog do osmog razreda, pa po njih svakog dana dolazi kombi vozilo, odvozi ih do škole i posle nastave odmah vraća u kamp.

- Svi oni bukvalno trčeći idu u školu, zbog želje da nešto nauče, ali najviše da se druže sa vršnjacima. Od njihovih nastavnika čuli smo da su svi dobri đaci- kaže Boškić.

Migranti odavde najčešće odlaze u Suboticu, gde čekaju po nekoliko dana da im se kompletira dokumentacija, posle čega se upućuju na granični prelaz sa Mađarskom i dalje prema zemljama koje su im odobrile prihvat.

- U Šikari su privremeno, neko ostaje dve - tri nedelje, neko malo duže, ali za to vreme ovde imaju redovnu ishranu, medicinsku pomoć, obuću, odeću, sredstva za higijenu. Obroci za sve stanare Prihvatnog centra pripremaju se u kuhinji Crvenog krsta, koji za to ima i neophodan setifikat - ističe Boškić, potvrđujući reči samih migranata da im kretanje nije ograničeno, da mogu da odu do grada, da se prošetaju ili kupe nešto, ali je zabranjeno unošenje alkoholnih pića.

Jedina obaveza stanara Prihvatnog centra u Šikari prilikom privremenog napuštanja Centra je da se jave ljudima iz Komesarijata za izbeglice, kako bi se znalo gde se nalaze.

M. Miljenović

Projekat „Javni interes u Somboru“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.