U Novom Miloševu sanjaju obnovu svoje najveće atrakcije

Smatraju da su oni sledeći na redu u novobečejskoj opštini, posle dvorca Hertelendi u Bočaru, koji će biti rekonstruisan već do iduće jeseni. Nedavno su, naime, za obnovu dvorca Karačonji i korišćenje termalnih voda za izgradnju banje, interesovanje pokazali investitori iz Mađarske.

S izgradnjom industrijske zone, dosta ljudi se uposlilo, a sada im vele, fali jedna banja.

- U zoni radi fabrika ulja, ali se gradi i nova fabrika i imamo još jednu van zone - kaže stanovnik Novog Miloševa i dodaje da nema dovoljno radnika u njihovom mestu, pa dolaze na posao i iz okolnih sela autobusima.

Novo Miloševo broji oko 6.000 stanovnika, ali i iz ovog mesta odlaze ljudi, te je termin „prazne kuće” i ovde prisutan. Velika potencijalna atrakcija ovog naselja, dvorac Karačonji stoji prazan već desetak godina, a pre toga je potpuno neadekvatno korišćen za potrebe hemijske industrije „Hinom”.

Koliko vredi svako ulaganje u očuvanje baštine, Novomiloševčani i posetioci sela vide po objektu preko puta dvorca. Reč je o takozvanom Žitnom magacinu, koji je nekada pripadao dvorcu, a potpuno je renoviran. Radovi su trajali od 2010. godine do prošle godine, po projektu zrenjaninskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Oronuli objekat sada je ne samo ukras sela, već prostor za kulturna i društvena dešavanja. Naši sagovornici ističu da ni vodovod, ni kanalizacija nisu problem ovog naselja, već upravo dvorac.

Nekadašlji sekretar mesne zajednice Novo Miloševo Saša Vojnović kaže da su građani uveli mesni samodoprinos, jer oni najbolji znaju u šta u njihovom selu treba da se ulaže, i dodaje da ukoliko bi dvorac postao banja ili spa centar, promenila bi se filozofija celog sela. Prema njegovim rečima, tada stanovnici ne bi samo držali krave i bavili se poljoprivredom, već bi i turizam procvetao, dolazili bi ljudi iz daleka, a selo bi zaživelo, jer bi bilo i finansijski stabilnije.

Dvorac nosi naziv po Lajošu Karačonjiju koji ga je izgradio između 1842. i 1846. godine kao rezidencijalni objekat u prostranom parku sa pratećim objektima - konjušnica, štale, magacini, odeljenja za poslugu itd. U više navrata, u vreme dramatičnih istorijskih promena u 20. veku,  dvorac je poharan, pa obnavljan.

Posle Drugog svetskog rata, u dvorcu se nalazio dom za nezbrinutu decu, popravni dom i osnovna škola, da bi mu poslednja funkcija bio pogon hemijske industrije. Objekat je popravljan i prepravljen iznutra za potrebe fabrike. Međutim, ni tada nije adekvatno renoviran, i danas je u izuzetno lošem stanju. Konzervatorskih radova bilo je 1980, 1985. i 1991. godine. Danas grandiozni dvorac, koji se vodi kao spomenik kulture od velikog značaja, stoji napušten i neiskorišćen, jer kako se procenjuje, za njegovu rekonstrukciju bile bi potrebne na desetine miliona evra.

M. Stakić