U Kanjiži se uz „Karitas“ doživi i stota
Dobrotvorna organizacija „Karitas” već deset godina funkcioniše uspešno u kanjiškoj opštini, zahvaljujući podršci lokalne samouprave i nadležnih ustanova.
Služba za pomoć i negu u kući počela je sa četvoro zaposlenih, trenutno ih je desetoro, od kojih troje rade od prvog dana, a glavni koordinator Gabor Ric navodi da su do sad humanitarci ušli u 445 domaćinstava i imali 493 korisnika. Trenutno ih je 136.
Lane je tim proveo 15.636 sati na terenu tokom 11.162 posete i pružili su 45.093 usluga. Stižu i do Horgoša, Martonoša, Malih Pijaca, Oroma i Trešnjevca.
Najstarija korisnica je bila baka koja je umrla nedavno a poživela je gotovo 100 godina! Više starina je zašlo u desetu deceniju života, a nekima se pomoć pruža još od početka rada ovdašnjeg „Karitasa”. Zavisno od potrebe, dolaze im geronto-domaćice ili medicinske sestre. Glavna sestra Crnka Rus, koja je od osnivanja u Službi, objašnjava da geronto-domaćice uglavnom brinu o nabavci hrane, lekova, ogreva i održavanju higijene kuće i avlije. Geronto-domaćin prevozi korisnike i do zdravstvenih ustanova u Malim Pijacama, Kanjiži i Subotici, i naročito su važni onima iz udaljenih sela.
– Mi, medicinske sestre, osim nege u kući, veza smo s lekarima jer je veoma mnogo starih i usamljenih koji nisu sposobni da dođu do njih ili sami nabave lekove – kaže Crnka Rus. – Priskočimo im u pomoć im oko lične higijene. U Kanjiži je mnogo onih vezanih za krevet pa im praktično pružamo kompletnu bolesničku negu. Bitna je i psihosocijalna podrška, mnogi imaju decu u inostranstvu ili van grada, pa dobro dođe da im neko otvori vrata i redovno ih posećuje.
Klara Silađi (93) iz Kanjiže, gotovo je zaplakala od uzbuđenja jer joj mnogo znači što joj negovateljice dolaze kući. Muž joj je umro pre 33 godine.
– Dok me pre četiri godine nije strefio šlog, kuvala sam za sebe i brata Kalmana (90), koji živi u blizini – kaže gospođa Silađi. – Koliko mogu, aktivna sam s hodalicom po kući i dvorištu. Lane sam pala, slomila kuk, ali posle operacije, nekako sam stala na noge. Ipak, osim medicinske sestre, svaki dan mi, umesto kao pre jednom nedeljno, dolazi geronto-domaćica da da ručak i pospremi. Slabo vidim i slabije čujem, a nemam ni snage u rukama za kućne poslove.
Ana i Laslo Husar iz Kanjiže kažu da im je svanulo od kad imaju podršku „Karitasa”. Pre četiri godine Laslo (80) je oboleo, neko vreme im je pomagala rođaka, ali kad je otišla u inostranstvo, Ana se uspaničila, zvala doktorku Mariju Buš iz Doma zdravlja, a ona je uputila na „Karitas”.
– Svaki dan mi dolaze i samo tad negde mogu da odem i sredim uobičajene obaveza. Mnogo sam zahvalna. Suprug je vezan za krevet, još od proleća ne može da ustane, a dok nisam imala pomoć, bilo je teško da ga vučem na leđima kad sam negde išla, nije mogao da ulazi i izlazi iz kola, a kad je trebalo da uđem u prodavnicu, banku ili poštu, nisam smela da ga ostavim samog – nerado se tih dana seća Ana Husar. – Nabavljena su sobna kolica da ga iznesemo na tuširanje, doskoro je mogao do kuhinjskog stola i da rešava ukrštene reči, ali mu se stanje pogoršalo i sad je u postelji. Kad je Crnka počela da dolazi, ostala sam bez reči, samo sam plakala, zagrljaj i reči utehe su mnogo značili.
Crnka Rus veli da, kad uđu u nečiju kuću, trude se da, osim medicinske pomoći i nege, daju savete i procene šta je korisnicima potrebno jer se ljudi obično uspaniče i ne znaju šta im sve treba da im bude lakše
– Često se razmišlja – kad stari obole, da li ih negovati u kući ili nekoj ustanovi – veli Crnke Rus. – Odlučiti moraju ukućani, ali i za to im treba podrška, psihosocijalna. Još uvek je mnogo predrasuda ako se neko smesti u geronto-centar, a često deca ne mogu zbog svog posla da neguju roditelje.
Za vremešne je „Karitas” neprecenjiv jer je sve više starijih.
M. Mitrović