U Bačkom Petrovcu otpad reciklira 60 odsto meštana
BAČKI PETROVAC: Javno preduzeće „Progres” zaduženo je za sve komunalne delatnosti u Bačkom Petrovcu i naselju Kulpin, dok Maglić i Gložan, naselja iste opštine, imaju sopstvene komunalce. Direktor JP „Progres” Ljubomir Kabić kaže da su najveći problemi u Bačkom Petrovcu i Kulpnu vezani za kanalizaciju, jer je delimično urađena.
„Imamo problem i sa vodovodom, neophodna je zamena cele mreže, infrastrukture, jer su kapaciteti trenutno nedovoljni da snabdeju sve građane“, kaže Kabić i pojašnjava da nema dovoljno bunara, tim pre što poljoprivrednici pijaću vodu, koriste za zalivanje.
Voda se ne koristi racionalno i za osnovne potrebe i prošle godine, zbog sušnog perioda, potrošnja vode je bila ogromna, te će ovo leto, ako ponovo bude suše, takvo korišćenje vode, dovesti do iscrpljenosti kapaciteta postojećih bunara. Od šest bunara dva već peskare, što znači da su pri kraju ekspoloatacije.
„Tražimo i metod kako da utičemo na građane da ne troše vodu u tolikoj meri, jer ona nije neiscrpan resurs. Imamo jedan noviji bunar, izbušen pretprošle godine i on je u najboljem stanju, dok su ostali i stari i plitki, a za kvalitetnu vodu potrebni su duboki bunari, koji mnogo koštaju“, kaže Kabić.
U Bačkom Petrovcu je uveden vakuumski sistem kanalizacije, i poste dve vakkum stanice, od kojih je jedna u funkciji i prečistač koji je građen deset godina od 1997.godine i 2007. pušten u upotrebu.
„Prečistač je sada zreo za remont, ali imamo problem da dok je on u funkciji ne može da se remontuje, već je neophodno zaustaviti kanalizaciju, što je nemoguće uraditi u jednom danu. Potreban nam je još jedan prečistač na koji bi se i Kulpin priključio, ali to su veliki projekti i dugoročni planovi“, kaže Ljubomir Kabić.
Remontovanje bunara koji peskare i dalje ne daje garancije da se to neće ponoviti. Uzorci iz bačkopetrovačkog vodovoda redovno se analiziraju u Institutu za javno zdravlje, i potvrđuje se da voda ispunjava standarde kvaliteta, ali to ne važi za Kulpin, gde je zabranjeno piti vodu iz vodovoda, pa je rešenje pronađeno u eko- česmi. U Kulpinu su bunari duboki 200 metara, ali je voda tehnička zbog sastava zemljišta.
Jedan od glavnih prioriteta za ovu godinu je izgradnja kanalizacije, nastavak priključenja određenog broja domaćinstava na postojeću izgrađenu mrežu.
„Kada se radila mreža, nisu se radili priključci i sada je javno komunalno preduzeće u obavezi da te priključke obezbedi građanima. Od aprila počeće akcija priključivanja oko 500 domaćinstava. Postoje i projekti za dalju izgradnju mreže“, kaže Kabić.
Smetlišta su u Bačkom Petrovcu i Kulpinu ograđena prošle godine i obezbeđena kapijama i video- nadzorom. Kontroliše se ulaz na deponiju, a ove godine radiće se pristupni put deponiji u Bačkom Petrovcu.
Uprkos problemima, koje nisu retkost ni za ostale lokalne samouprave u Vojvodini, Bački Petrovac se ponosi sistemom reciklaže koji je uveden u decembru 2016. godine, i koji se pokazao kao veoma uspešan.
„Mi smo pioniri u primarnoj separaciji komunalnog otpada, a na području Bačkog Petrovca i Kulpina imamo 25 reciklažnih ostrva i napravili smo kalendare kada građani treba da iznesu koju vrstu otpada. To obaveštenje građani dobiju uz račun svakog meseca. Došli smo do toga da u Bačkom Petrovcu reciklira više od 60 odsto građana, a očekujemo da će se taj broj ove godine još povećati“, ističe Kabić.
Reciklira se PET ambalaža, papir, lišće, pepeo i staklo, a građani dobijaju od javnog preduzeća džakove, žute i plave boje. Koliko je reciklaža uspešna vidi se i po smanjenju komunalnog otpada na deponiji sa 6000 na 1500 kubika. Plan je da se ovaj model reciklaže prenese i na druge lokalne samouprave, a među prvima će ga preuzeti „Komunalprojekt” iz Bačke Palanke sa kojim ovo preduzeće pravi pilot- projekat za Čelarevo, te će se i tamo naći reciklažna ostrva.
„Prošle godine smo skupili 900 kubika PET ambalaže u rastresitom stanju, jer svakako takva dođe na deponiju, a ne balirana, zatim 500 kubika papira i staklo skupljamo od juna prošle godine, a za šest meseci skupili smo oko 60 kubika“, ističe direktor „Progresa” i dodaje da ove godine očekuje još bolji odziv i veće količine.
Ugostiteljski objekti imaju najviše staklenog otpada, te je JP „Progres” za samo mesec dana na svojoj teritoriji prikupio 12 tona stakla, odnosno oko 20 kubika, jer i građani donose stakleni otpad.
Direktor JP „Progres” Ljubomir Kabić kaže da je plan za ovu godinu, osim primarne da urade i sekundarnu separaciju, te sa samih deponija razvrstaju otpad koji će dalje biti odnesen na reciklažna ostrva. Na deponiju stiže najviše papira, jer se svake godine povećava količina ambalažnog otpada.
Ugostiteljski objekti imaju najviše staklenog otpada, te je JP „Progres” za samo mesec dana na svojoj teritoriji prikupio 12 tona stakla, odnosno oko 20 kubika, jer i građani donose stakleni otpad.
Direktor JP „Progres” Ljubomir Kabić kaže da je plan za ovu godinu, osim primarne da urade i sekundarnu separaciju, te sa samih deponija razvrstaju otpad koji će dalje biti odnesen na reciklažna ostrva. Na deponiju stiže najviše papira, jer se svake godine povećava količina ambalažnog otpada.
Iako preduzeće ima presu za baliranje, koriste drugi sistem odvoženja otpada kamionima. Preduzeće ima ugovore sa više reciklera.
Za godinu dana „Progres” je remontovao svu mehanizaciju, dva traktora, dva kamiona i dva kamiona smećara, od kojih su jedan dobili na korišćenje od novosadske „Čistoće” pre nekoliko dana.
Maša Stakić
Foto: Jelena Ivanović