Trešnje iz Bačke putuju na istok

Po rečima predsednika Društva voćara Vojvodine prof. dr Zorana Keserovića s plantaže u Karavukovu očekuje se prinos od 16 do 17 tona po hektaru, a celokupan rod biće plasiran na tržište Rusije. - Ove godine trešnje se prodaju za dva evra po kilogramu, a lane su koštale 2,1 evra – kaže profesor Keserović. – Na plantaži su posejane sorte „regina” i „kordia” a oprašivači su „karmen” i „grej star”, koje su otporne na hladnoću pa u hladnjačama mogu da se drže do 20 dana. Na svakom hektaru nalazi se od 1.600 do 1.800 stabala zasađenih četiri metra puta metar i po.

Ove godine, objašnjava profesor Keserović, trešnja je dobro rodila uprkos hladnom vremenu u aprilu i maju. On kaže da je trešnja srpski strateški proizvod i da se ovo voće nalazi među deset najvećih izvoznih šansi.

- Srbija  2006. godine nije imala ni dinara od izvoza trešnje a lane je izvezla 7.000 tona i ostvarila prihod od 10,5 miliona dolara. Predsednik Društva voćara Vojvodine profesor Keserović kaže da bi sadašnju proizvodnju trešanja od 25.000 tona mogli brzo uvećati za četiri do pet puta.

- U Karavukovu je najveća plataža ovog voća na području Vojvodine, a u pokrajini trešanja ima još i u okolini Kisača i Rumenke, ali su to parcele od hektar do hektar i po veličine. Prestonica trešnje je Ritopek i okolina od Beograda do Smedereva. Dobro područje za trešnje je okolina Fruške gore zbog  zaklona od jakih vetrova  u vreme cvetanja –ističe profesor Keserovići podvlači da dobar rod zavisi i od navodnjavanja kap po kap, a da treba imati postavljenu i protivgradnu zaštitu.  Direktor Poljoprivredne stručne službe Sombor Vladimir Sabadoš podseća da se s gajenjem trešanja u Karavukovu počelo uz pomoć  Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i da je zahvaljujući tom projektu počela sadnja trešanja i na individualnim gazdinstvima.

-  Sada u Staparu, Somboru i njegovoj okolini ima trešanja na oko 40 hektara, ali to nisu velike površine, kao u Karavukovu. Trešnja ima prednosti jer dospeva  rano i ima dobru cenu, na pijacama košta i 200 dinara kilogram, pa može biti dugoročan porodični biznis –kaže Sabadoš.

Z. Delić

Smrznute višnje

Pri kraju je berba višanja, a profesor  Zoran Keserović kaže da na tržištu najbolje prolaze zamrznute višnje, kao viši stepen prerade. Procenjuje se, kaže, da će svežih višanja ove godine biti oko 65.000 tona, a voćarima je sada od velike koristi što se pojavila mehanizacija  za branje, pa će imati manje troškove oko berbe. Očekuje se da smrznute višnje budu plasirane u Rusiju i druga tržišta. Otkup sveže višnje bio je od 30 dinara po kilogramu pa naviše.