Трешње из Бачке путују на исток

По речима председника Друштва воћара Војводине проф. др Зорана Кесеровића с плантаже у Каравукову очекује се принос од 16 до 17 тона по хектару, а целокупан род биће пласиран на тржиште Русије. - Ове године трешње се продају за два евра по килограму, а лане су коштале 2,1 евра – каже професор Кесеровић. – На плантажи су посејане сорте „регина” и „кордиа” а опрашивачи су „кармен” и „греј стар”, које су отпорне на хладноћу па у хладњачама могу да се држе до 20 дана. На сваком хектару налази се од 1.600 до 1.800 стабала засађених четири метра пута метар и по.

Ове године, објашњава професор Кесеровић, трешња је добро родила упркос хладном времену у априлу и мају. Он каже да је трешња српски стратешки производ и да се ово воће налази међу десет највећих извозних шанси.

- Србија  2006. године није имала ни динара од извоза трешње а лане је извезла 7.000 тона и остварила приход од 10,5 милиона долара. Председник Друштва воћара Војводине професор Кесеровић каже да би садашњу производњу трешања од 25.000 тона могли брзо увећати за четири до пет пута.

- У Каравукову је највећа платажа овог воћа на подручју Војводине, а у покрајини трешања има још и у околини Кисача и Руменке, али су то парцеле од хектар до хектар и по величине. Престоница трешње је Ритопек и околина од Београда до Смедерева. Добро подручје за трешње је околина Фрушке горе због  заклона од јаких ветрова  у време цветања –истиче професор Кесеровићи подвлачи да добар род зависи и од наводњавања кап по кап, а да треба имати постављену и противградну заштиту.  Директор Пољопривредне стручне службе Сомбор Владимир Сабадош подсећа да се с гајењем трешања у Каравукову почело уз помоћ  Покрајинског секретаријата за пољопривреду и да је захваљујући том пројекту почела садња трешања и на индивидуалним газдинствима.

-  Сада у Стапару, Сомбору и његовој околини има трешања на око 40 хектара, али то нису велике површине, као у Каравукову. Трешња има предности јер доспева  рано и има добру цену, на пијацама кошта и 200 динара килограм, па може бити дугорочан породични бизнис –каже Сабадош.

З. Делић

Смрзнуте вишње

При крају је берба вишања, а професор  Зоран Кесеровић каже да на тржишту најбоље пролазе замрзнуте вишње, као виши степен прераде. Процењује се, каже, да ће свежих вишања ове године бити око 65.000 тона, а воћарима је сада од велике користи што се појавила механизација  за брање, па ће имати мање трошкове око бербе. Очекује се да смрзнуте вишње буду пласиране у Русију и друга тржишта. Откуп свеже вишње био је од 30 динара по килограму па навише.