Tadija Kačar održao čas đacima

Na ča­su sva­ka­ko je naj­vi­še bi­lo re­či o bok­su, za ko­ji je Ka­čar u uvod­nom de­lu re­kao da je na pr­vi po­gled ve­o­ma grub sport, ali da je to u stva­ri ve­šti­na ko­ja u se­bi no­si do­sta ple­me­ni­to­sti i da se ovim spor­tom uglav­nom ba­ve sa­mo oni naj­hra­bri­ji. Ka­čar je evo­ci­rao i uspo­me­ne na svo­je bok­ser­ske po­čet­ke, od ži­vo­ta na jed­nom od ve­ter­nič­kih sa­la­ša do pr­vog ula­ska u ring.

"Ja sam de­co sa­svim slu­čaj­no po­stao bok­ser, za­pra­vo moj mla­đi brat Slo­bo­dan je taj ko­ji je že­leo da bu­de bok­ser, i po­što je imao če­tr­na­est go­di­na mo­lio me je da ga učla­nim u bok­ser­ski klub. Oti­šao sam u je­dan ta­kav  i pi­tao tre­ne­ra za bra­ta ali tre­ner je me­ni re­kao da se ski­nem. Iako sam mu ob­ja­šnja­vao da ne­ću ja da bok­su­jem, tre­ner je upor­no zah­te­vao da se ski­nem i poč­nem tre­ni­ra­ti. I ta­ko sam po­čeo i iz da­na u dan sve vi­še na­pre­do­vao, po­stao sam bok­ser iako se ni­ka­da do ta­da ni sa kim ni­sam po­tu­kao", is­pri­čao je Ta­di­ja Ka­čar.

On je ovom pri­li­kom is­ta­kao da su se za ba­vlje­njem bok­som iz­bo­ri­le i že­ne i da one da­nas rav­no­prav­no uče­stvu­ju u ovom spor­tu ne sa­mo u Sr­bi­ji već i na ve­li­kim tak­mi­če­nji­ma i da po­sti­žu ve­o­ma za­pa­že­ne re­zul­ta­te.

Zma­je­vo je ima­lo ve­li­ki broj bok­se­ra ko­ji su se tak­mi­či­li a ne­ki od njih su Lju­be Zbuć­no­vić, Zo­ran Ka­lu­đe­ro­vić a naj­ve­ći bok­ser­ski do­met po­sti­gao je Zmajevčanin Zo­ran Vu­ko­vić ko­ji je bok­so­vao za re­pre­zen­ta­ci­ju on­da­šnje Ju­go­sla­vi­je i to na ve­li­kim me­đu­na­rod­nim tak­mi­če­nji­ma.

Na kra­ju časa,  de­ca su po­sta­v­lja­la pi­ta­nja na ko­ja je ovaj ne­ka­da­šnji bok­ser­ski as sa za­do­volj­stvom od­go­va­rao.

L. Kiš