Svečanost povodom 97 godina od osnivanja Arhiva Vojvodine
Povodom obeležavanja Dana Arhiva Vojvodine juče je otvorena izložba pečata iz fondova ove ustanove pod nazivom „Gradovi, trgovišta i sela na teritoriji Bačke u 19. veku”.
Autorka tematske izložbe, arhivski savetnik Danijela Branković, predstavila je preko 70 otisaka pečata, koji su upotrebljavani u javnim službama u slobodnim i kraljevskim gradovima - Novom Sadu, Somboru, Subotici, trgovištima i selima.
Direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović istakao je da ovakvi susreti omogućavaju razmenu iskustava, znanja i ideja, ali su i prilika da ova ustanova prikaže rezultate svog rada.
- Slavimo veliki jubilej - rekao je Kuzmanović. - Prošlo je 97 godina od osnivanja ove ustanove, koja čuva arhivsku građu i dokumenta, važna za pojedince, grupe građana, ustanove, za samu državu i narode. Među našim gostima su prijatelji i kolege iz Beograda, Vukovara i drugih gradova, što govori da je naša ustanova postala prepoznatljiva po programima koje priređujemo. I ovoga puta ripremili smo pravu poslasticu, ne samo za arhiviste i ljude iz oblasti kulture, već za sve građane, koji imaju priliku da vide originalne pečate iz 19. veka.
Kuzmanović je istakao da se važnost te ustanove ogleda u čuvanju 45 miliona dokumenata, među kojima je mnogo korisnih - dokumenti iz matičnih knjiga za lične potrebe građana, ali i onih koji su sami po sebi zanimljivi, te idealni za izlaganje posetiocima. Bitno je, kako je naveo, da se građani uvere da to nisu samo mrtva slova na papiru, već svojevrsni dokazi vremena i društva u kojem su nastali.
Dr Ljubinka Škodrić, arhivski savetnik i viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, podsetila je da tradicija proučavanja i svest o značaju pečata u Srbiji postoje od davne 1898. godine kada je donet zakon o državnoj arhivi. On je, kako je objasnila, predviđao da ta ustanova osim arhivskih dokumenata podeljenih u istorijski, politički, administrativni i sudski odeljak ima i odeljenje koje se bavi čuvanjem starih pečata, zahvaljujući čemu Državni arhiv Srije sada ima bogatu kolekciju starih pečata.
- Mi danas, izloženi brojnim informacijama sa različitih medija, možda imamo teškoće da shvatimo koliki je značaj imao pečata u prošlosti - objasnila je dr Ljubinka Škodrić. - Na primer, kada bi se ne toliko pismeno stanovništvo u 19. veku susrelo sa nekim dokumentom, najvažnija je bila slikovna predstava između napisanih redova, a ona se nalazila na pečatu. Šta je nacrt na pečatu poručivao i oni su zaključivali na osnovu tih predstava, jedna je od osnovnih tema proučavanja pečata. Različiti istorijski periodi i drušvena uređenja i događaji uticali su na promene sadržaja na tim pečatima. Ako posmatramo pečate iz doba Kraljevine ili Kneževine Srbije možemo zaključiti kako se odvijala borba za srpsku nezavisnost, kako je tekla izgradnja modernih institucija, kako se izgrađivao srpski nacionalni identitet...
Postavka obuhvata arhivski materijal, koji se prvi put samostalno prezentuje javnosti, budući da je u prethodnim decenijama bio izlagan u okviru složenih tematskih izložbi Arhiva Vojvodine. Pečati svedoče o istorijskim procesima, uređenju i razvoju državne uprave, sudstva i drugih institucija na teritoriji Bačke u 19 veku.
D. Klašnja