Svaki treći učenik somborske poljoprivredne škole završi fakultet

Da je svoj obol razvoju srpskog agrara u punoj meri dala baš ova institucija svedoče reči Jova Ćata, direktora SPPŠ, ponosnog na činjenicu da se nalazi na čelu škole koja ove godine obeležava lep jubilej, 75 godina postojanja.

- Za ovih tri četvrtine veka iz naše škole je preko 9.000 učenika uspešno pronašlo svoje mesto u svetu rada, bilo da se radi o poljoprivrednim preduzećima ili njihovim privatnim gazdinstvima – kaže Ćato. – Ono na šta smo posebno ponosni je podatak da 30 odsto svršenih srednjoškolaca upisuje i završava falultete ili više strukovne škole, nakon čega nastavljaju transfer znanja i nauke ka poljoprivredi.

Sada ovde uči nekih 350 učenika u četiri obrazovna profila, a prema rečima direktora Ćata, škola kojoj je na čelu od ove godine upisuje i odeljenje mesara, koji su sve traženiji, dok se uveliko sprema za novi smer poljoprivrednih tehničara koji bi se specijalizovali za organsku proizvodnju.

- Pored poljoprivrednih tehničara opšteg smera i veterinarskih tehničara koji stiču četvorogodišnje obrazovanje i imaju odličan prolaz ka fakultetima  i svetu rada, izuzetno su traženi naši rukovaoci-mehaničari poljoprivredne tehnike. Kolokvijalno ih zovemo „trakto-

risti” mada su ovda stečena znanja primenjiva na ceo spektar poljo-mehanizacije. Tu su i prehrambeni tehničari-pekari, koji nakon trogodišnjem srednjoškolskog obrazovanja imaju dobre osnove za nastavak školovanja na visokim strukovnim školama – veli Ćato, ističući da je ova škola, zahvaljujući postojanju prostrane ekonomije, od svog nastanka prototip dualnog obrazovanja i pre nego što je to postala uobičajena pojava.

Zahvaljujući odličnoj saradnji sa resornim Ministarstvom i njenim konkursima dodatno su, pogotovo u poslednjih pet godina, opremili ekonomiju, ali i laboratorije, modernom opremom i uređajima, kako učenici ne bi imali problem uključivanja u proizvodnju zbog nepoznavanja najnovije tehnike, potvrđuje Jovo Ćato.

Da iz školskih klupa, još u toku obrazovanja, izlaze deca u potpunosti spremna da sebi obezbeđuju egzistenciju svedoči podatak da tokom pohađanja SPPŠ pored obavezne stručne prakse tokom slobodnih vikenda budu angažovani od istih poslodavaca na ekonomskim osnovama, odnosno zarađuju sebi yeparac van škole.

- Mislim da nema nijednog učenika sa smera pekarstvo ili mehanizatora kojeg već nisu vrbovali poslodavci, a kako je ogromna potražnja za kvalifikovanim mesarima, ne sumnjam da će se ista priča ponoviti i u njihovom slučaju – ubeđen je Ćato, ističući da su, usled hroničnog nedostatka ovih stručnih profila u prirvredi, njihove plate daleko iznad statističkog proseka zarada u Srbiji.

Mada ima učenika ove škole bez poljoprivrednog bekgraunda, odnosno nisu bili ni u kakvom prethodnom kontaktu sa agrarom, najveći broj njih znanja u SPPŠ već primenjuje na gazdinstvima svojih roditelja, poput Danijela Liščevića, maturanta na smeru za rukovaoca-mehaničara poljoprivrednom tehnikom.

Pored odlične saradnje sa resornim republičkim ministarstvom i pokrajinskim sekretarijatom somborska Srednja poljoprivredno-prehrambena škola je od nedavno i inkubator međunarodnog projekta AGRINO 2, u kojem učestvuju Srbija i Mađarska, usmerenog na razvoj uzgoja začinskog i lekovitog bilja. Naime, na ekonomiji ove, kao i istovetnih škola u Futogu i Vršcu, a uz pomoć stručnjaka Instituta za lekovito bilje organizovana su ogledna polja na kojima, uz stručne seminare, pored učenika i zainteresovani poljoprivrednici mogu da se upoznaju sa ovom sve profitabilnijom vrstom proizvodnje.

- Roditelji mi se bave poljoprivredom, pa im već odavno pomažem, a kako je brat Zlatko zasnovao farmu ovaca romanovske rase, a sestra Kristina zasad lešnika, potreba za mojim radom i ovde stečenim znanjima je porasla – svedoči Danijel, mlađi brat poznatog fudbalera i daleko poznatije rukometašice, srpske reprezentativke.

Sličan put je i pred Valentinom Karalić, koja ove godine postaje veterinarski tehničar.

- Ne nameravam da nastavljam školovanje, pošto smatram da će mi ovde stečena znanja biti dovoljna da se u potpunosti uključim u rad na našem porodičnom gazdinstvu u salaškom naselju Bukovac, kraj Sombora, na kojem pored ratarstva osnovu čini upravo stočarstvo – govori Valentina, koja sa koleginicom Bojanom Ćalić, sa starijim kolegama iz jedne od somborskih veterinarskih stanica uzima uzorke krvi omanjem stadu ovaca na školskoj ekonomiji.

Za razliku od nje, Bojana, čiji se roditelji u Riđici, selu somborskog atara, takođe bave stočarstvom, uveliko se sprema za prijemni ispit.

- Volim životinje i rad na farmi, pride sam odličan učenik, pa mi je želja da nastavim školovanje na Veterinarskom fakultetu, a da li ću svoju željenu diplomu iskoristiti samo na porodičnom imanju ili i na drugim farmama ili nekom institutu, manje je bitno. Bitno mi je da radim ono što volim, a preduslov za to je upravo završetak ove škole – veli Bojana pred kojom je širok put.

Tekst i foto: M. Miljenović