Supružnici začinili polutvrde sireve
NOVO MILOŠEVO: Mladi Novomiloševčani Marijana i Robert Heđeši kozarstvom se bave poslednjih šest godina.
Počelo je slučajno, a nastavljeno je planirano. Danas su Heđešijevi na dobrom putu da od svojih proizvoda, polutvrdih kozjih sireva, naprave brend.
- Mlađi sin je astmatičar i savetovali su nas da bi bilo dobro da zbog bolesti pije kozje mleko. Prvo smo nabavili par jarića, pa kozu... I tako, jednu po jednu, da bismo stigli do stada od sto koza alpino rase - kaže Marijana Heđeši.
Naravno, kako se stado uvećavalo, postavilo se pitanje šta sa viškovima mleka. Zato su Marijana i Robert počeli sa proizvodnjom polutvrdih kozjih sireva sa različitim ukusima.
-Trenutno proizvodimo devet vrsta polutvrdih sireva. Dodajemo bosiljak, mirođiju, origano, beli luk, ljutu papriku, biber... Imamo i dimljene sireve. Želja nam je da naše proizvode brendiramo i da kupci u svakom trenutku znaju šta kupuju - priča naša sagovornica.
Heđešijevi sireve prodaju na zrenjaninskoj pijaci, a u poslednje vreme u plasmanu im pomaže i prezentacija na internetu.
- Kada jednom probaju naš sir, kupci postaju redovne mušterije. Sada nam je cilj da nekako dopremo do mladih. Stariji kupci znaju za kvalitet i blagotvornost kozjeg mleka i prerađevina, ali su mladi sumnjičavi. Verujem da će nam tu pomoći društvene mreže - ističe Marijana.
U poslu oko koza, Marijani i Robertu pomažu sinovi, koji imaju 13 i 10 godina.
-Oni su nam desna ruka. Obožavaju da rade oko koza, baš kao i mi. Ne znam kako bismo sve postigli da nam nije sinova - napominje Marijana.
Koze su preko leta na ispaši, a zimi su zatvorene. Heđešijevi ističu da im je cilj da povećaju stado i da prošire asortiman sireva koje proizvode. Mnogo im znače subvencije jer, kako kažu, svoju zemlju nemaju, pa su prinuđeni da kupuju hranu za koze. Misle da bi država mogla i na druge načine da pomogne mladima na selu, porodicama koje su kao njihova, vezane za selo i poljoprivredu.
- Ipak, najviše se uzdamo u sopstvene snage, rad i znanje. I kad smo počinjali, počeli smo sami, a ostajemo u kozarstvu zato što taj posao obožavamo - poručuju Heđešijevi.
Ž. Balaban