Strpljiv rad zadržava mlade

nego se čak beleži doseljavanje porodica iz Sente, Subotice, Kanjiže, pošto su prepoznali da u ovom selu sa svega 650 žitelja Mađara, mogu ostvariti svoje porodične i životne planove. Turstičke ambicije se ostvaruju, jer se Totovo Selo već nametnulo kao „selo sa razglednice”, a pored postojećih najavljujuju se novi sadržaji.

Urađeno je mnogo da se zaustavi propadanje i učmalost sela, kaže predsednik Mesne zajednice Ferenc Bata, pri čemu ističe presudne zasluge ovdašnjeg župnika Jene Utašija. U izgradnji i stvaranju uslova za ostanak mladih na sve koji su mogli da doprinesu, od donacija iz Mađarske, sredstava iz pokrajinskih izvora, budžeta kanjiške opštine i drugih. Ne ide baš sve uvek kako je zacrtano, ali u Totovom Selu uz projekte naoružani su i strpljenjem.

Tako je lane planirano asfaltiranje Vatrogasne ulice, ali tender za izbor izvođača nije završen na vreme, pa je potom zbog lošeg vremena izvođenje radova pomereno za ovu godinu. Strpljivo se čeka proširenje i novi asfalt u delu Ulice Gabora Almašija, koja je pristupni put do sela. Svi su izgledi da će se to desiti ove godine, jer je gradnja te saobraćajnice našla mesto u opštinskom budžetu.

Iz Totovog Sela u inostranstvo, zahvaljujući dvojnom državljanstvu i pasošu Mađarske, u proteklom periodu je otišlo samo desetak žitelja.

- Što se demografskih kretanja tiče, izgleda smo u nešto povoljijem položaju nego okolna naselja, gde je ekonomska migracija sve izraženija. To nas raduje, jer po meni to pokazuje da omladina vidi nešto u Totovom Selu. U prošloj godini imali smo sedam-osam novorođenčadi i svega osam smrtnih slučajeva, što nas takođe ohrabruje. Mladi vide da imaju budućnost ovde u selu – naglašava Bata.

Jedan broj meštana radi kod preduzetnika koji ovde razvijaju svoj biznis, poput Đenđurove metlare iz Bačkog Petrovca koja ima ispostavu za preradu metlarskog sirka i Fabrike stočne hrane „Gebi”, intenzivnije se razvijaju i pojedina poljoprivredna imanja, kao što je gazdinstvo Arpada Čikoša u proizvodnji zdrave hrane, dok dvadesetak meštana putuje u fabrike u Kanjižu. Prvi čovek Totovog Sela Ferenc Bata sabira da je to pedesetak zaposlenih, naglašavajući da je ipak glavni adut poljoprivreda jer svako domaćinstvo ima nešto zemlje, od čega većina meštana obezbeđuje egzistenciju.

Ovde su zdušno su posvećeni razvoju seoskog turizma, pa tako godišnje kod njih dođe tri - četiri hiljade gostiju, od kojih većina tu i prenoći. Uređenost severnobačkog seoceta, gostoprimstvo i ono što imaju da pokažu, razlog je što dolaze gosti najviše iz Mađarske, ali i iz Beograda, Novog Sada, Sombora, Pančeva i drugih gradova. U funkciji turističke ponude su svi potencijali sela, pa i delatnost kulturnih društava i  udruženja, a selo ima i Fudbalsku akadmiju „Njerš Ištvan”.

Da bi se još više podstakao verski turizam, koji predstavlja jedan od segmenata ponude, u Totovom Selu su lane otkrili spomenik papi Jovanu Pavlu Drugom. Predstoji realizacija projekata na izgradnji skanzena, muzeja na otvorenom, sa arboretumom, botaničkim parkom, kao i izgradnja makete sliva Dunava, koja će obuhvatiti tok Dunava i Tise kroz Vojvodinu, kao i deo sliva Drave.

Član seoskog Saveta zadužen za razvoj Lajoš Leko ističe da je praktično razrađena kompletna koncepcija seoskog turizma, na osnovu toga su obezbeđeni i smeštajni kapaciteti za više od 150 gostiju, konforna kuhinja za ishranu gostiju, zavičajna kuća, parkovi, skulpture i razni kulturni događaji i manifestacije koje privlače turiste.

- Skanzen će pored sadržaja za razonodu imati radionice starih zanata, kreativne i umetničke radionice i školski muzej. Nastojimo da zajedno sa bratskim mestima iz inostranstva formiramo unikatnu postavku koja će predstavljati neke specifične građevine sredina sa kojima smo se bratimili. U okviru skanzena biće i ergela, koja se već formira jer imamo pet konja, pa će služiti za terapijske tretmane i škole jahanja. Skanzen je osmišljen sa jednim delom arboretuma kao jedna celina na tri katastarska jutra. Arboretum koji smo započeli da formiramo treba da dostigne oko 500 vrsta raznog drveća - objašnjava Leko.

M. Mitrović

Dunav će poteći ove sezone

Maketa Dunava, ili maketa Vojvodine, kako najavljuju iz Totovog Sela, sadržaće sve bitne elemente dela Dunava od Bezdana do Rumunije, sa najkarakterističnijim građevinama. Organizator turizma u Totovom Selu Zoltan Farago kaže da će se tu biti poznate tvrđave uz Dunav, a verodostojno treba da se dočaraju i predeli njegovih pritoka.

- Zamislili smo to kao jedan punkt za istorijsko edukativni centar za buduće generacije. Biće to vredno u turističkoj ponudi, jer takvog sadržaja kod nas nema nigde. Očekujemo da nam dolaze đačke ekskurzije. Maketa Dunava će biti na velikoj parceli, a na obali gradovi, naselja i tvrđave, kao što je to u prirodi, ali na srazmerno manjem prostoru. Tu će moći da se drže časovi istorije i geografije u prirodi, što mislim da će za decu biti fantastično. Maketa treba da se uradi u više faza za dve ili tri godine, ali nadam se da ćemo deo otvoriti tokom ove sezone, pošto planiramo da u ovoj godini u Totovom Selu na maketi poteče voda Dunava – najavljuje Farago.