Srpska čitaonica "Laza Kostić" u Somboru obeležava 140 godina od izgradnje

Saberi, oduzmi... ispadne da se povezanost, najmanji zajednički sadržalac tih podataka nalazi baš u tim čitaonicama kojima je vihorenje istorije (pre)često oduzimalo pridev „srpska“, pa nekako sledujući čuveni naš inat, urođenu prečansku navadu da se hoće ono što se, eto baš „zauzinat“ i neće u takvim varošima ispile potonji velikani.

I onda dođu potomci, koji, ako već ne raskartaju i u vetar raznesu ono što su im preci stvarali decenijama i vekovima ili u današnje doba, Bože sačuvaj i sakloni, sruše i podignu neku betonsku kutiju pilićarski namenjenu onoj radi-troši-spavaj-radi savremenoj mantri, podvižništvo predaka svedu na prostu formu. Piše svašta, al’ se niko na tarabu ne zaleće, pa tako u Somboru novoveki čitaoničari ovih dana proslaviše tačno 140 godina od izgradnje zdanja srpske čitaonice „Laza Kostić“, koju podigoše dični somborski srpski muževi na polzu narodu i njegovom opismenjavanju i privođenju lepoj književnoj reči. Rekosmo, ovih dana, tačnije 9. decembra, jer su potomci tih dičnih Somboraca omašili jubilej za nekoliko dana, očigledno zaboravivši da je lepo eklektičko zdanje prvi put po svojoj izgradnji ljubiteljima lepe nacionalne reči  dveri svoje otvorilo na svečare Svetog Andreja Prvozvanog, koji se u to doba, dakle doba kraja 19. veka, slavio 12. decembra, jedan dan ranije nego li danas.

Kako bilo, tek proteklo je obeležavanje jubileja u svečarskoj atmosferi, podelile se neke zahvalnice, obratili se i visoki gosti veličajući u prigodnim besedama značaj Sprske čitaonice koja nosi ime velikog Laze, somborskog domazeta, srpskog pesničkog tribuna, koji je i sam stolovao kao predsednik devet godina u zdanju podignutom još 1882. godine za svega nekoliko meseci, o čemu se željni podsećanja na zlatno doba prosperiteta ove varoši najpodrobnije mogu obavestiti na sajtu „Ravnoplov“, ovdašnjeg hroničara varoškog Milana Stepanovića. Podseća Milan da je cigli i malteru, krovu i podrumu zdanja na uglu Glavnog i Solarskog sokaka prethodilo osnivanje Čitaonice srpske još u predrevolucionarnoj 1845. godini, ne bi li se „Somborci iz slovesnog svog dremeža probudili“ kako je tada javljao somborski dopisnik „Serbskih narodnih novina“ Aleksandar Stojačković, budući srpski povesničar i političar.

Za prvog predsednika izabran je, tada već dobrano ostareli stari somborski paroh Avram Maksimović, sastavljač prvog srpskog pčelarskog priručnika, štampanog još 1810. godine, koji je, svojevremeno, imao presudnu ulogu u inicijativi za preseljenje Srpske učiteljske škole - Preparandije iz Sentandreje u Sombor 1816. godine. Zbog cele revolucionarne fertutme Ustav somborske Srpske čitaonice odobren je od gradskih vlasti tek u aprilu 1846. godine, a februara 1847. tadašnji austrijski imperator Ferdinand potvrdio je ovaj dokument prema kome je članom čitaonice mogao postati samo onaj građanin čiji su „poštenje, dobrota i pravičnost njegovi osvedočeni“. Kad su već postigli svoj naum, inertni somborski Srbi, brzo su se ohladili od učešća u aktivnijem radu Čitaonice koja se seljakala od zgrade Preparandije, preko palate „In foro“ do takozvane „protine kuće“ na Trgu Svetog Đorđa, te su vreme u njoj daleko više prekraćivali kartanjem nego nacionalnim prosvetnim pregnućem, zbog čega je 1881. pokrenuta i nikada završena istraga.

- Nakon više decenija seljakanja Čitaonice, o Božiću 1881. somborski srpski prvaci okupljeni u kući Sime Bikara dogovorili su se da podignu stalno čitaoničko zdanje. Sima Bikar je predložio da se kupi posed sa kućom braće Šliser, u samom središtu grada, na uglu Solarskog sokaka i Glavne ulice, u neposrednom susedstvu nešto ranije sagrađene palate Julija Semzea - podseća savremene Somborce Milan Stepanović. - Zemljište i kuća kupljeni su od braće Šliser za 7.700 forinti, a istovremeno je čitaonička skupština osnovala sedmočlani „Odbor za zidanje Čitaonice“, na čijem čelu se nalazio Justin Konjović. Odbor je krajem januara 1882. usvojio predlog da čitaoničko zdanje bude podignuto još iste godine. U temelje je postavljena povelja o zidanju. Arhitektonski nacrt načinio je peštanski arhitekta Leopold Decer, a zgradu je, za iznos od 24.000 forinti, sazidao Ferenc Decer, koji je te godine rukovodio i završnim radovima na obnovi i proširenju zgrade Županije.

Prolazila je brojne mene Srpska čitaonica, posleratno joj se ukidao i srpski identitet, dominirali su u njoj i više preferansu nego književnosti skloni čitaoničari, bivala je oronula i obnavljana, pusta i puna žagora, otimale se o njeno rukovođenje razne struje, ali njen trag u kolektivnom sećanju ovdašnjih Srba nije moglo ništa da izbriše. Za nadati se da i neće.

Milić Miljenović