Sremci tek rasađuju, a uvoznici već uveliko prodaju lubenice
HRTKOVCI: Proizvođači bostana u Hrtkovcima, Jarku, Šašincima i drugim sremskim mestima tek su rasadili bostan, još ga rasađuju i počinju da neguju dok ne prispe za pijacu, a kao i prethodnih godina uvoznici im već kvare posao.
Naime, uvozni bostan iz Grčke i drugih krajeva gde ranije dospeva, ne prodaje se samo u supermarketima trgovinskih lanaca, već se prodaje kraj puta Ruma-Šabac, na ulici u Hrtkovcima.
Živko Rajaković iz Hrtkovaca podseća da je ceo Srem nekada bio poznat po bostanu, a Hrtkovci prvenstveno zbog proizvodnje domaćih dinja cerovača. U međuvremenu krenulo se sa novim hibridnim uvoznim sortama, najpre mađarskim, potom američkim, holandskim, izraelskim i drugim.
- Mi smo naš bostan skoro sav već rasadili, ali smo jednu turu ostavili za kasnije. Svake godine na neki način gađamo pogodne termine za tržište, jer dešava se da nekad kasnije lubenice na tržištu bolje prođu nego rane. Svi idu na to da rod prispe što pre, a kada dođe do hiperprodukcije tržište odreaguje i odradi svoje. Upravo zbog toga smo ostavili rasad da na jednom jutru
lubenice prispeju kasnije. Potrudili smo se da rasad bude kvalitetan, već je na njivi razvučena malč folija i sistem za navodnjavanje kap po kap, pa posle rasađivanja ove ture, nastavićemo sa negovanjem i zalivanjem bostana – kaže Rajaković.
Rajaković kaže da ovdašnje bostanyije prate uvozni sortiment, ali da teško na kraj mogu da izađu sa uvoznicima koji beru
bostan još dok ga domaći proizvođači i ne zasade. Zbog toga su domaći proizvođači prilično u neizvesnosti, ocenjujući da je prošla godina bila izuzetno loša, sa niskom cenom i desetkovninm tržištem. Zbog nemogućnosti plasmana lane je i propalo dosta bostana.
- Prošle godine smo morali da bacimo više od vagon lubenica, jednostavno smo ih iskipovali na njivu. Propalo je dosta bostana ne samo kod nas u Hrtkovcima, nego i u susednom Jarku i drugim mestima – priseća se lanjske sezone Živko Rajaković. - Pod bostanom imamo od tri do šest jutara, već zavisno kako koje godine procenimo. Bostan se u našem domaćinstvu uzgaja oduvek, a iako smo se malo okanuli nekog većeg ratarenja klasičnih kultura i krenuli sa proizvodnjom duvana, ostajemo verni bostanu, jer je sladokusan i mi ga obožavamo u porodici.
Rajaković dodaje, da bez obzira na sve poteškoće koje prate hrtkovačke i ostale sremske bostanyije, ne odustaje se.
- Lubenice sa kvantaša već su pristigle i prodaju se ispred seoskih kuća na ulici, pa mnogi koji ovuda prolaze misle da je to domaći bostan. Primenjuju se tu i neki trikovi, da bi se pridobile mušterije za uvozni bostan, ali od našeg domaćeg sa sremskih njiva nema boljeg, kada dospe. Za slasan bostan važni su hibridi, jer tu sada nema promašaja pošto su vrhunski, ali sve ostalo zavisi od vremena.
U sušnoj godini sa puno sunca kvalitet je uvek prvoklasan – objašnjava Rajaković.
M. Mitrović