Somborsko zelenilo zbunilo i satelit

Šta god i kako god radili direktori javnog preduzeća koje se stara o gradskom zelenilu redovno se doživljavaju i prozivaju kao vandali koji samo što nisu dotukli somborsku slavu grada-arboretuma. Tako još od majordoma Benjamina - Bene Čihaša niko od generacijama unazad ekološki fanatizovanih varošana nije dobio makar „prelaznu ocenu“, ako ne već i pohvalu. U varoši sklonoj cinizmu, a počesto i politički potpuno podeljenoj, jedini nesporni dobitnik Oktobarske nagrade mogao je da pre dve godine bude osnivač i višedecenijski predvodnik ovdašnjeg goranskog pokreta, Ivan Pavić.

 

I dok im, kako je to već ubeđen skoro svaki Somborac, „na očigled“ svaka nova vlast „uništava zelenilo i parkove“, Somborci su došli u situaciju da upravo zbog tog „uništenog“ zelenila ne mogu lako, kao što to biva u ostalim sredinama, da obave jedan od najvećih poslova u oblasti građevinskog planiranja. Naime, mada je Zakon o ozakonjenju objekata stupio na snagu još 27. novembra 2015. godine, sa rokom da se proces legalizacije nelegalno podignutih objekata, jednom za svagda, završi do kraja netom protekle godine, rok je produžen do kraja januara, pošto je kasnio i satelitski snimak koji je trebao da bude jedan od osnovnih poluga popisa nelegalnih objekata. 

 

Saglasno zakonu, i Gradska uprava grada Sombora je započela popis nelegalno izgrađenih objekta u julu prošle godine, odmah po objavljivanju satelitskog snimka, ali se ispostavilo da je satelitski snimak u većoj meri neupotrebljiv iz više razloga. Na to da je slika nejasna, pa se ne razlikuje objekat od njegove senke na snimku i da se ne vide uopšte manji pomoćni objekti, žale se inspektori iz svih gradova, ali dodatni problem za Sombor je i taj što se ne vide ni objekti koji su pokriveni sivim biber crepom, što je bio vekovima jedini krovni pokrivač starostavne varoši kao što je to Sombor.

 

Ipak, ono što je definitivno dovelo do toga da, uz „svevideći“ satelitski snimak, ovdašnji građevinski inspektori do polovine proteklog decembra popišu nelegalne objekte u svega 350 domaćinstava je upravo bujno zelenilo, pošto se od krošnji gigantskih bođoša, lipa, platana i ostalog drveća na satelitskom snimku mogu razabrati najčešće samo betonske podne površine u dvorištima, dok objekti ostaju sakriveni i za satelite NASA. 

 

Kada se zna da je poslednjih nekoliko godina u krovopokrivačkoj modi sve češće korišćenje zelene šindre, a Somborci kao zaljubljeni u urbanu floru obilato koriste i ovaj materijal, jasno je da pored sve svemirske tehnologije i geostacionarnih satelita, ceo ovaj posao u sedištu zapadne Bačke, mora da se obavi jedino „tabanićima“. Što opet neće sprečiti Somborce da i ubuduće tvrde kako se nastavlja uništavanje njihovog zelenila.

M. Miljenović