Somborci uspešni u konkurisanju kod evropskih fondova
SOMBOR: Mada se svojevremeni koncept „Razvojne agencije grada Sombora“, kojem je nominalna svrha bila privlačenje investitorskih, ali i sredstava iz EU fondova, pokazao kao potpuni promašaj, Somborci se nisu dali obeshrabriti kada je u pitanju apliciranje na novac koji potiče iz briselske kase.
Tako je samo u nekoliko meseci, zahvaljujući Odseku za lokalni ekonomski razvoj koji deluje kao deo Gradske uprave, na konkursima za prekograničnu saradnju EU dobijeno preko četiri miliona evra.
Iz IPA fondova finansiraju se projekti unapređenja lokalne infrastrukture i ekonomije, razvoja turizma, ruralnog razvoja, ali je pravi „kunst“ na vreme pronaći prekograničnog partnera, osmisliti projekat i dobro ga obrazložiti, i to u situaciji kada konkursi ostaju otvoreni, po pravilu, tek na dva-tri meseca. Upravo zbog suženog vremenskog okvira potrebno je, ističu u somborskom Odseku za LER, unapred imati dogovorenu saradnju i okvirne parametre projekata koji zadovoljavaju visoke standarde EU donatora, ali i rigorozne kontrole utrošenih projektnih sredstava.
Po obimu novca koji je odobren u buyetu EU za projekte prekogranične saradnje, kada je Sombor u pitanju, najveći projekat je svakako onaj izgradnje i projektovanje puta Sombor-Baja. Za ovaj projekat, tačnije njegovu drugu fazu (i prva beše finansirana sredstvima EU) odobreno je 3,1 milion evra, a kao partneri Gradu se pojavljuju nacionalno Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i Direkcija za izgradnju Republike Mađarske. Iza naziva ovog projekta se zapravo krije ogromna šansa ovog kraja, pošto će nakon završetka celog posla biti stvoreni svi tehnički preduslovi da se ostvari višedecenijski san Somboraca, konačno preimenovanje sadašnjeg putničkog graničnog prelaza Bački Breg- Hercegsantovo u teretni prelaz.
Kako kažu u somborskom Odseku za LER uskoro se može očekivati još dobrih vesti kada je u pitanju korišćenje EU fondova. Naime, ovih dana će se konačno doneti odluka programskih tela i kada su u pitanju projekti u vezi biciklističke rute „Evropski Amazon“ i dunavskog poljoprivrednog klastera, koji bi mogli da predstavljaju investiciju od dodatnih 5,5 miliona evra.
Ovaj potez bi, bez sumnje, poboljšao strateški položaj Sombora kada su u pitanju novi investitori, koji su danas i decenijama unazad primorani da robu proizvedenu u ovom gradu prevoze do subotičkih prelaza Horgoš i Kelebija, ukoliko žele da je plasiraju na evropsko tržište.
Pored ovog, sa partnerima iz Mađarske se realizuje i projekat „Baja-Sombor zelene staze“, vredan 404.000 evra, a razvoj turizma je zastupljen i u projektima „Povećanje turističke ponude prilagođene slepim i slabovidim osobama“ koji se realizuje u saradnji Sombora sa beogradskim Institutom ekonomskih nauka i opštinom Erdut u Hrvatskoj kao prekograničnim partnerom, učesnikom u projektu vrednom 353.000 evra. Fondovi EU namenjeni prekograničnoj saradnji podržali su sa 193.000 evra i projekat razvoja turizma zasnovanog na lokalnim kulturnim i prirodnim vrednostima somborske seoske MZ Svetozar Miletić i prekograničnog mađarskog Bačbokoda, dok je saradnja Sombora, njegovog Centra za socijalni rad, novosadskog Centra za proizvodnju znanja i veština i mađarskog Halaši Media, zavredila EU podršku vrednu 207.000 evra zarad projekta „Razvoja ženskog preduzetništva u ruralnim područjima“.
M. Miljenović