Slatka fabrika za 1.000 tona meda
KANJIŽA: U preduzeću “Tisakoop” DOO iz Kanjiže u toku je izgradnja fabrike za preradu meda i proširenje logističkog centra, u vrednosti oko tri miliona evra, što je značajan razvojni korak.
“Tisakoop” se već 28 godina uspešno bavi trgovinom, pre svega uvozom delikatesnih prehrambenih proizvoda iz Mađarske i izvozom naših proizvoda na inostrano tržište.
Zamenik direktora “Tisakoopa” Karolj Kermeci najavljuje da će novi pogon biti u funkciji u maju, za ovogodišnju pčelarsku sezonu. Sredstva za gradnju pogona i proširenje delatnosti ostvarena su posredstvom Fondacije “Prosperitati” iz paketa finansijske podrške Vlade Mađarske, a prema rečima Kermecija biće to novi izazov za ovu firmu.
„Predviđeno je da se otvori 20 novih radnih mesta, možda i više. Imaćemo potebu za upošljavanjem kvalifikovane radnika u proizvodnom pogonu, laboratoriji i drugim organizacionim delovima preduzeća. U pitanju je investicija koja omogućava razvijanje dugoročne saradnje sa pčelarima iz Vojvodine i siguran plasman meda i drugih pčelinjih proizvoda“, kaže Kermeci.
U novoizgrađenoj hali površine 750 kvadratnih metara, kapacitet pogona biće prerada 1.000 tona meda godišnje, kao i proširenje logističkog centra koji se naslanja na postojeći iz koga se distribira roba iz Mađarske u trgovine širom Srbije i snabdevaju “Hungarikum centri” ove firme.
Menadžer za otkup meda u “Tisakoopu” Jožef Domorad ističe da nije u pitanju samo investicija nego i dugoročna saradnja sa pčelarima, te dodaje da su pčelari iz regiona Potisja i drugih vojvođanskih mesta do sada pokazali veliku zainteresovanost za saradnju.
„Dugoročnu saradnju sa pčelarima nameravamo da radimo na drugačiji način, sklapanjem ugovora o saradnji čijom realizaicjom će korist biti obostrana. Već imamo skoro 200 pčelara a kojima konkretizujemo saradnju, a ostvarili smo kontakte sa još 500 koji su fazi razmišljanja. Pored otkupa i prerade meda saradnja će se ogledati još u snabdevanju pčelara ambalažom za skladištenje meda i drugih materijala koji su im neophodni za održavanje i razvoj pčelinjaka. Oni to neće morati da plate odmah prilikom isporuke nego kompenzacijom prilikom isporuke meda. Takođe smo preuzeli obavezu za organizovanje obuke pčelara“, objašnjava Jožef Domorad.
U „Tisakoopu” smatraju da je ulaganje u fabriku za preradu meda i dugoročna saradnja sa pčelarima značajan doprinos za unapređenje i razvoj pčelarstva u Vojvodini.
„Smatramo da u pčelartsvu, proizvodnji i preradi meda ima potencijala, što pokazuju naša istraživanja koja smo vršili na inostranim tržištima. Otkupljeni med prvenstveno želimo da plasiramo na inostranom tržištu, oko 80 odsto, a samo jedna petina biće namenjena je domaćem tržištu u Srbiji. Znamo da je Evropa, uvoznik meda, jer je praktično potrošnja veća nego što se proizvodi. Isto tako računamo i na tržišta Dalekog Istoka na neke druge zemlje gde se to isplati. Znamo da se u Vojvodini proizvodi med dobrog kvaliteta, što su potvrdile analize raznih medova koje smo vršili u inostrnaim laboratorijama. Normalno je da kvalitetan med ima cenu, a što se tiče perspektive, nije samo u pitanju med nego i drugi proizvodi iz pčelarstva, koji se isto tako mogu plasirati na tržištu“, naglašava Domorad.
Za početak rada slatke fabrike za preradu meda u “Tisakoopu” kažu da su prvenstveno orijentisani na saradnju sa vojvođanskim pčelarima, ali napominju da ima mogućnosti i za saradnju sa pčelarima iz drugih krajeva Srbije.
M. Mitrović