SLABIJI PRINOSI SOJE I SUNCOKRETA NA ZAPADU BAČKE Promena klime uzela danak
SOMBOR: U Poljoprivrednoj stručnoj savetodavnoj službi održano je savetovanje i sumirani rezultati prošlogodišnje proizvodnje uljarica, tačnije soje i suncokreta. Za skomne prinose okrivljena je nepovoljna meteo-situacija uzrokovana klimatskim promenama.
- Kada se posmatraju rezultati u dužem periodu jasno je da proizvodnja soje na našem području stagnira - naglasila je Jelena Ivan, savetodavka somborske PSSS. – Tokom prošle godine pod ovom kulturom smo imali 2.878 hektara na kojima je prosečni prinos bio 3.100 kilograma zrna po hektaru, što je doduše bio veći prinos od onog 2022. godine, koja je po svim parametrima bila katastrofalna, ali i daleko od, na primer rekordne 2016. godine, kada je bilo zasejano bezmalo 5.000 hektara uz prosečan prinos od preko 4.200 kilogram po hektaru.
Na savetovanju u PSSS kao razlog manjeg prinosa od onog ostvarenog 2021. navedene su superćelijske oluje, koje su prošlog leta zahvatile takozvane gornje terene na području Sombora.
– U osetljivom vegetacionom periodu, prilikom nalivanja zrna kada su glave suncokreta najteže, imali smo obilne padavine i odmah posle toga orkanske vetrove čija je brzina dostizala i 120 kilometar na čas, što je dovelo do totalne štete na površinama pod suncokretom u atarima Bačkog Brega, Koluta, Bezdana, Stanišića, Riđice i Bačkog Monoštora, tako da je na nama da se uz primenu punih agrotehničkih mera i izbor sertifikovanog semena prilagimo promenama klime i samim tim novim uslovima proizvodnje – upozorio je ratare iz zapadne Bačke Zoran Boca.
Nepovoljan raspored padavina, te ekstremno visoke temperature u letnjim mesecima, prema rečima savetodavca PSSS Zorana Boce, uz sve učestalije korišćenje nesertifikovanog semena, najvažniji su uzroci slabijeg lanjskog prinosa suncokreta na području Zapadnobačkog okruga.
- Obilne padavine u prolećnim i oskudne tokom letnjih meseci, kao i sve više prosečne temperature od juna do septembra, dovele su do toga da je ostvarena proizvodnja od prosečno svega 3.200 kilograma po hektaru, što i tako, naizgled skromno, više govori o trudu naših poljoprivrednika, pošto su, prema svetskim merilima, ispred njih po produktivnosti samo poljoprivrednici u Francuskoj, dok oni u zemljama sa boljim zemljištim, poput Ukrajine, daleko zaostaju u prinosima – rekao je Boca.
M. Miljenović
