Sirižani tuguju i podsećaju

Prvo masovno streljanje civila na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu počinili su 13. aprila 1941. godine mađarski fašisti nad stanovnicima Siriga, mahom kolonizovanim srpskim dobrovoljačkim porodicama iz Prvog svetskog rata.

Komemoracija je održana kod monumentalnog spomenika u Sirigu, podignutog 1976. godine na mestu zločina. Održan je parastos, a vence i cveće na spomenik su položili predstavnici lokalne samouprave, udruženja boraca mesta i opštine Temerin i potomaka Solunskih dobrovoljaca 1912 – 1918. godine.



U Sirigu je 1941. godine bilo 1280 žitelja. Jugozapadni deo sela je ranije krenuo prema Stepanovićevu, preko Kamendina. Na samom dočeku okupacione vojske bilo je 683 žitelja, 266 odraslih i 417 dece.Tog popodneva, 13. aprila, na Uskrs, isterali su mlado i staro da pozdrave Hortijevu vojsku na ledini severno od Siriga – podsetio je istoričar Branko Srnić.



- Ođeknuli su prvi meci. Videla sam kako je pogođena moja sestra, od dve godine. Metak joj je prošao kroz desno, izašao na levo uvo - seća se Dobrila Tucakov, rođena Subotić. - Pritekla je strina da pomogne mami, obe su poginule. Majka je zaštitila mene, ali krv mi je poprskala lakovane cipelice, za kojima sam plakala, a ne za mamom, jer nisam bila svesna šta se dešava.Za preživele usledio je progon, prvo u Srem pa u Bosnu i Hercegovinu.



- Tužno je što se ovakvom zločinu ne daje pravo ime - revoltiran je Blažo Subotić, jedan od retkih koji je preživeo streljanje u Sirigu. - Bio je to prvi genocid na tlu Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata. O tome se nažalost malo piše i govori.

Na spomeniku siriškim žrtvama su upisane reči Miroslava Antića: „Za svakog ko je neprijatelj, ovo mesto je kraj sveta. Od Siriga se dalje ne može”.



M. Milojević