Сирижани тугују и подсећају

Прво масовно стрељање цивила на тлу Југославије у Другом светском рату починили су 13. априла 1941. године мађарски фашисти над становницима Сирига, махом колонизованим српским добровољачким породицама из Првог светског рата.

Комеморација је одржана код монументалног споменика у Сиригу, подигнутог 1976. године на месту злочина. Одржан је парастос, а венце и цвеће на споменик су положили представници локалне самоуправе, удружења бораца места и општине Темерин и потомака Солунских добровољаца 1912 – 1918. године.



У Сиригу је 1941. године било 1280 житеља. Југозападни део села је раније кренуо према Степановићеву, преко Камендина. На самом дочеку окупационе војске било је 683 житеља, 266 одраслих и 417 деце.Тог поподнева, 13. априла, на Ускрс, истерали су младо и старо да поздраве Хортијеву војску на ледини северно од Сирига – подсетио је историчар Бранко Срнић.



- Ођекнули су први меци. Видела сам како је погођена моја сестра, од две године. Метак јој је прошао кроз десно, изашао на лево уво - сећа се Добрила Туцаков, рођена Суботић. - Притекла је стрина да помогне мами, обе су погинуле. Мајка је заштитила мене, али крв ми је попрскала лаковане ципелице, за којима сам плакала, а не за мамом, јер нисам била свесна шта се дешава.За преживеле уследио је прогон, прво у Срем па у Босну и Херцеговину.



- Тужно је што се оваквом злочину не даје право име - револтиран је Блажо Суботић, један од ретких који је преживео стрељање у Сиригу. - Био је то први геноцид на тлу Југославије у току Другог светског рата. О томе се нажалост мало пише и говори.

На споменику сиришким жртвама су уписане речи Мирослава Антића: „За сваког ко је непријатељ, ово место је крај света. Од Сирига се даље не може”.



М. Милојевић