Sedam decenija "Poljoprivrednog dobra" emisije Radio Novog Sada

Na taj način označeno je novo radijsko poglavlje tog dela države, a pošto je poljoprivreda u Vojvodini odvajkada bila glavna privredna grana, nije prošlo mnogo te je ustanovljena i emisija o agraru. Minulih dana obeleženo je sedam decenija od početka njenog emitovanja, što beše prilika da se evociraju mnoge uspomene i anegdote.

Prvi novinar i urednik emisije, koja se tada zvala „O selu za selo“ beše Jelisaveta Seja Hariš. Sećajući se početaka emisije, ona je svojevremeno govorila da je to bilo prilika da se, osim agrara, u novom poretku promovišu žene, te činjenica koliko su one bile oslonac domaćinstva kao majke i reduše, prave mučenice za seoske poslove.

– Krenuli smo iz male, skučene prostorije – sećala se Jelisaveta Hariš. – Emisija je emitovana nedeljom ujutru jer to je bilo najbolje vreme. Zvali su nas mnogi seljani, tražeći upravo poljoprivredne teme na talasima Radio Novog Sada. Pratili smo rad zadruga, izgradnju zadružnih domova... Naravno, pratili smo i sva nastojanja da se unapredi proizvodnja, koliko je to tada bilo moguće.

Leta gospodnjeg 1955. na Radio Novom Sadu ukinut je program na srpskom jeziku te je nastupio period kada se ta radio-stanica slabo slušala. To je potrajalo nekoliko godina, ali od 1960. program na srpskom dobija zasebnu frekvenciju. Poljoprivreda je, osim posebne emisije, bila obavezan deo i svake informativne emisije. Beše to vreme kada se radilo ozbiljno, kada se svaka reč merila, a svaki izveštaj imao veliku težinu. Sedamdesetih godina prošlog veka na Radio Novi Sad primaju se mladi ljudi sa završenim fakultetom, ali to nije bio jedini uslov za dobijanje radne knjižice. Partijska knjižica? Ne!

– Kandidat je morao da ima položen vozački ispit da bi na teren mogao da ide „fićom“ koji nam je tada bio na raspolaganju – sećao se počivši urednik emisije Emil Damjanović. – Imali smo magnetofone teške i po 20 kilograma, koje je trebalo nositi na teren, ali takvo je vreme bilo, nepojmljivo današnjim generacijama. Sedamdesete su bile period velike ekspanzije jugoslovenske poljoprivrede: uvodile su se nove sorte pšenice, kvalitetnije rase stoke, bilo je sve više oglednih parcela, nicale su poljoprivredne stanice... Ipak, kod mnogih poljoprivrednika preovladavao je stari, tradicionalni pogled na agrar, a naša uloga, između ostalog, bila je da im otvorimo vidike i upoznamo ih sa savremenom tehnologijom.

U to vreme dvočasovna emisija kretala je baš sabajle, od šest ujutru. To je bio problem s kojim se susreo i Aleksandar Aca Grujić, jedan od urednika, jer i domaći paorluk se promenio: sve manje je bilo onih koji „dve sreće grabe“ te iz tople postelje s prvim petlovima ustaju. 

– Na Radio Novi Sad sam došao 3. januara 1991, a kancelariju u kojoj je bila smeštena poljoprivredna redakcija nazvali su „seljačka soba“ – rekao je Grujić. – Bili su tu i Emil Damjanović, voditelj Miroslav Mika Stevanov i Bakir Zahirović. Kasnije, naziv emisije je promenjen u „Poljoprivredno dobro“, ali pošto je trajala dva sata i išla uživo, naišli smo na ozbiljan problem, a to su bili sagovornici. Onaj ko gostuje, a ne živi u Novom Sadu i okolini, trebalo bi da ustane u četiri ili pet ujutru, čak i ranije, da bi stigao u emisiju. Zbog toga, dolazili su nam mahom Novosađani i oni iz progradskih naselja, gosti su nam se ponavljali i bilo je jasno da je takav koncept neodrživ.

Emisija je skraćena na sat, koliko i danas traje, a početkom ovog veka prestala je da ide uživo, već se prilozi montiraju. Trenutno, emisija „Poljoprivredno dobro“ emituje se nedeljom od 8 sati, a uređuju je, po obrazovanju poljoprivredni inženjeri Đorđe Simović i Stevan Davidović. Svako vreme ima svoje breme, ali i anegdote. Simović se posebno seća jedne od pre neku godinu.

Prasetina na programu

Mnogi poljoprivredni skupovi završavaju se zakuskom, tačnije obilnim trpezama prepunim đakonija. Zna i Đole Simović da neki tu činjenicu (zlo)upotrebljavaju, da ih više interesuje „treće poluvreme“ iliti „mačevanje“ escajgom, nego tema i svrha okupljanja, ali je jednom zgodom bio krajnje iznenađen.

– Dobio sam proziv za neki skup, ali na njemu su pisali samo naziv, mesto i vreme održavanja, ali ne i teme. Pozvao sam organizatora i zamolio da mi pošalje program, da vidim koje su teme, ko učestvuje... Njegov ozbiljan odgovor na moje pitanje „šta je na programu“ me baš nasmejao:

– Na programu su praseće i jagnjeće pečenje! – odgovorio je domaćin.

– Pozvala nas je žena, čini mi se s Čeneja, i upitala nas da li se bavimo istraživačkim novinarstvom. Posle potvrdnog odgovora, rekla je da želi da prijavi komšiju koji uzgaja GMO kukuruz. Kolega ju je pitao otkud zna da je kukuruz baš GMO, a ona je odgovorila:

– Pa zato što noću svetli!

Dušan Knežić