Savremene tehnologije u agrobiznisu

Vlasnička struktura obradivog zemljišta je tradicionalno nepovoljna, jer postoji veliki broj malih imanja koja karakteriše niska radna produktivnost i neefikasno korišćenje raspoloživih resursa, pa su se Fondacija „Pro Sciencia Naturae” iz Sente i Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice kao partneri uključili u projekat „Prekogranični program razvoja agrobiznisa”, u kome je vodeći korisnik „T. G. Strukovna cvećarska i tehnička srednja škola i kolegijum” iz mađarskog grada Kecela.

Partneri iz Mađarske i Srbije su u okviru IPA programa prekogranične saradnje započeli jedinstven program obrazovanja i informisanja na ovom polju, koji za cilj imao povećanje nivoa kompetencija u slučaju porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, u oblastima preduzetništva, savremenih poljoprivrednih tehnologija, informacionih tehnologija i održivog poslovanja. Ukupna vrednost projekta je 334.449 evra, od čega se iz EU finansira 284.281 evro.

Najvažniji segment ovog projekta predstavlja „Nova akademija za poljoprivrednike” koja obezbeđuje teoretsku i praktičnu obuku, kao i e-learning kurseve za naredne generacije porodičnih gazdinstava u regionu kako bi se ojačale preduzetničke kompetencije u oblastima savremenih poljoprivrednih tehnologija, prerade hrane i održivosti.

Upravitelj senćanske Fondacije dr Laslo Lenđel predočava da se projektom porede klasične metode obrazovanja koje se primenjuju u poljoprivredi, sa nekim novijim metodama, pre svega digitalnim načinima obrazovanja pa je svaki od partnera dao ideje.

- Mi smo obuhvatili temu preduzetništva u nekoliko grana poljoprivrede, skoncentrisali se na najbitnije stvari, ako neko hoće da se bavi biznisom u ovoj oblasti, šta i kako treba da uradi i u finansijski, pravno i strukovno. Obuhvatili smo više od pet tema i to naše kolege prikazuju klasičnim metodama, u Visokoj školi se ta gradiva pripremaju u digitalnoj formi i od januara sledeće godine biće dostupna, pa će stručnjaci uporediti koji su metodi efikasniji i koji su metodi privlačniji ljudima, odnosno preko kojih metoda ljudi više uče. Od toga ćemo imati neko iskustvo, da li možemo i u poljoprivredi koristiti neke novije metode obrazovanja. Imamo i starije i mlađe ljude koji su zainteresovani za novije metode obrazovanja, jer ne vole da budu ograničeni ni prostorno ni vremenski, pogotovo u vreme pametnih telefona i računara, a gradiva su interesantna, lepo izrađena, sadržaji kratki, jasni i imaju na kraju i svoje testove i interaktivne zadatke, tako da svako može da ih koristi i stekne nova znanja - objašnjava Lenđel.

Stručni saradnik na projektu profesor informatike dr Žolt Namestovski na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Subotici, ukazuje da će u okviru projekta napraviti onlajn sadržaje koji će preko odgovarajućih platformi biti svima  dostupni i omogućiti učenje, putem video sadržaja, foruma i drugih aktivnosti, pri čemu je bitna povezanost sa društvenim mrežama, odnosno da komunikacija ide preko više kanala.  - Nama je najveći cilj u ovom projektu da ti sadržaji budu dostupni  na svakom uređaju, da i kada su nosioci gazdinstava na terenu, mogu da se uključe preko mobilnih telefona, pametnih telefona i interneta. Onlajn prodaja i onlajn marketing su sada trend i kod nas i jedan od segmenata u ovom kursu će biti namenjen onlajn marketingu. Imali smo već informatički kurs za poljoprivrendike, na raspolaganju im je korisnički servis i trudimo se da im pomognemo, da nemaju tehničkih ograničenja ili tehničke probleme, a oni sa druge strane moraju da ulože energiju i truda i naravno vremena, da budu uspešni i u korišćenju onlajn sadržaja u svom poslovanju - napominje Namestovski. 

Dr Hajnalka Kovač Šarkanj je u ovom projektu zadužena za temu kvaliteta i bezbednosti hrane i ona ističe da je to bitan segment poljoprivredne proizvodnje, jer kupci sve češće od proizvođača zahtevaju da im predoče neki sertifikat ili sistem menadžmenta koji je uveden i sertifikovan u njihovoj proizvodnji.

- Poljoprivredni proizvođači na ovom području postižu vrhunski kvalitet voća, povrća i drugih proizvoda, ali o tome kako da to dokažu jako malo znaju. Mislim da je najveći problem u tome da nemamo dobru strukturu proizvodnje, nemamo dobro organizovanu proizvodnju i proizvođači nisu umreženi, pa je i to jedan od razloga da nemaju uveden sistem kvaliteta i bezbednosti hrane pa zbog toga zajedno ne mogu nastupati na tržištu  - ukazuje dr Hajnalka Kovač Šarkanj.

M. Mitrović