Савремене технологије у агробизнису

Власничка структура обрадивог земљишта је традиционално неповољна, јер постоји велики број малих имања која карактерише ниска радна продуктивност и неефикасно коришћење расположивих ресурса, па су се Фондација „Про Сциенциа Натурае” из Сенте и Висока техничка школа струковних студија из Суботице као партнери укључили у пројекат „Прекогранични програм развоја агробизниса”, у коме је водећи корисник „Т. Г. Струковна цвећарска и техничка средња школа и колегијум” из мађарског града Кецела.

Партнери из Мађарске и Србије су у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње започели јединствен програм образовања и информисања на овом пољу, који за циљ имао повећање нивоа компетенција у случају породичних пољопривредних газдинстава, у областима предузетништва, савремених пољопривредних технологија, информационих технологија и одрживог пословања. Укупна вредност пројекта је 334.449 евра, од чега се из ЕУ финансира 284.281 евро.

Најважнији сегмент овог пројекта представља „Нова академија за пољопривреднике” која обезбеђује теоретску и практичну обуку, као и е-леарнинг курсеве за наредне генерације породичних газдинстава у региону како би се ојачале предузетничке компетенције у областима савремених пољопривредних технологија, прераде хране и одрживости.

Управитељ сенћанске Фондације др Ласло Ленђел предочава да се пројектом пореде класичне методе образовања које се примењују у пољопривреди, са неким новијим методама, пре свега дигиталним начинима образовања па је сваки од партнера дао идеје.

- Ми смо обухватили тему предузетништва у неколико грана пољопривреде, сконцентрисали се на најбитније ствари, ако неко хоће да се бави бизнисом у овој области, шта и како треба да уради и у финансијски, правно и струковно. Обухватили смо више од пет тема и то наше колеге приказују класичним методама, у Високој школи се та градива припремају у дигиталној форми и од јануара следеће године биће доступна, па ће стручњаци упоредити који су методи ефикаснији и који су методи привлачнији људима, односно преко којих метода људи више уче. Од тога ћемо имати неко искуство, да ли можемо и у пољопривреди користити неке новије методе образовања. Имамо и старије и млађе људе који су заинтересовани за новије методе образовања, јер не воле да буду ограничени ни просторно ни временски, поготово у време паметних телефона и рачунара, а градива су интересантна, лепо израђена, садржаји кратки, јасни и имају на крају и своје тестове и интерактивне задатке, тако да свако може да их користи и стекне нова знања - објашњава Ленђел.

Стручни сарадник на пројекту професор информатике др Жолт Наместовски на Високој техничкој школи струковних студија у Суботици, указује да ће у оквиру пројекта направити онлајн садржаје који ће преко одговарајућих платформи бити свима  доступни и омогућити учење, путем видео садржаја, форума и других активности, при чему је битна повезаност са друштвеним мрежама, односно да комуникација иде преко више канала.  - Нама је највећи циљ у овом пројекту да ти садржаји буду доступни  на сваком уређају, да и када су носиоци газдинстава на терену, могу да се укључе преко мобилних телефона, паметних телефона и интернета. Онлајн продаја и онлајн маркетинг су сада тренд и код нас и један од сегмената у овом курсу ће бити намењен онлајн маркетингу. Имали смо већ информатички курс за пољоприврендике, на располагању им је кориснички сервис и трудимо се да им помогнемо, да немају техничких ограничења или техничке проблеме, а они са друге стране морају да уложе енергију и труда и наравно времена, да буду успешни и у коришћењу онлајн садржаја у свом пословању - напомиње Наместовски. 

Др Хајналка Ковач Шаркањ је у овом пројекту задужена за тему квалитета и безбедности хране и она истиче да је то битан сегмент пољопривредне производње, јер купци све чешће од произвођача захтевају да им предоче неки сертификат или систем менаџмента који је уведен и сертификован у њиховој производњи.

- Пољопривредни произвођачи на овом подручју постижу врхунски квалитет воћа, поврћа и других производа, али о томе како да то докажу јако мало знају. Мислим да је највећи проблем у томе да немамо добру структуру производње, немамо добро организовану производњу и произвођачи нису умрежени, па је и то један од разлога да немају уведен систем квалитета и безбедности хране па због тога заједно не могу наступати на тржишту  - указује др Хајналка Ковач Шаркањ.

М. Митровић