SAFARI VOŽNJA U SRCU SREMA „Dnevnik” u specijalnom rezervatu prirode „Zasavica” (FOTO)

Njime upravlja Pokret gorana Sremska Mitrovica, a dominira rečni ekosistem u ukupnoj dužini od 33,1 kilometar, koji čine rečica Zasavica i pritoka Batar, pa se u pejzažu smenjuju vodeni i močvarni ekosistemi sa fragmentima poplavnih livada i šuma, koji često „izbace na videlo” neku novu vrstu.

Rezervat zauzima južni Srem i severnu Mačvu, na području opštine Sremska Mitrovica i Bogatić.

Osim turističke atrakcije koju na godišnjem nivou poseti 50.000 do 60.000 ljubitelja prirode, SRP „Zasavica” je i izvorište nauke, s obzirom na to da su brojna istraživanja rađena baš na tom području, iznedrivši naučne radove vredne svetske pažnje.

To je i nama bio povod da se u okviru serijala o zaštićenim prirodnim dobrima u Vojvodini uputimo baš ka tom kraju i saznamo nešto više o lepoti koju baštinimo.

Vizitorski centar je polazna tačka za sve turiste, i tu se mogu dobiti sve potrebne informacije, a tamo je i nas dočekao idejni tvorac zaštite ovog područja, predsednik Pokreta gorana Sremska Mitrovca Slobodan Simić, rekavši nam je da je 1995. godine, sasvim slučajno, tokom jedne porodične posete, otkrio reku koja protiče kroz selo Zasavica.

– To je za mene bilo senzacija. Pokrenuo sam akciju i pozvao stručnjake iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji su na terenu tada zatekli bogatstvo biodiverziteta, i od tada se vode istraživanja.

Imamo našeg istraživača, Mihajla Stankovića, koji je do sada pronašao 150 novih vrsta flore i faune. Zasavica inače predstavlja stara korita Save i Drine, i u njoj izviru Drinske, a ne Savske vode, koje su apsolutno čiste i profiltrirane kroz šljunak i pesak Mačve. Zato je biodiverzitet bogat i raznovrstan, a nismo imali nijednog zagađivača kroz istoriju do danas – kazao je Simić.

U okviru Vizitorskog centra nalazi se restoran, a do vode je objekat iznad kog se izdiže drvena kula visine 17 metara, sa čijeg vrha „puca” pogled na nepregledni stepski pašnjak Valjevac i deo rečnog korita Zasavica.

Na nekoliko metara od drvene gromade, nalazi se pristanište, sa usidrenim turističkim brodićem. Tokom našeg boravka, pristigla su dva autobusa mališana osnovnoškolskog uzrasta, te smo se sa njima otisnuli sa obale u čarobna istraživanja direktno sa vode.

– Istakao bih prisustvo ribe mrguda (Umbra krameri), jer je Zasavica donedavno bila njeno jedino stanište u Srbiji, a sada se ona nalazi i u jezeru Kraljevac i u Gornjem Podunavlju. Ona je vrlo zanimljiva jer je na neki način dvodihalica.

Prisutna je i jedna vrsta biljke mesožderke, a na Zasavici je utvrđeno njeno jedino nalazište – istakao je naš sagovornik, dodavši da na području svakako ima mnogo biljaka i životinja koji su na svetskim i evropskim listama retkih vrsta.

Među ugroženim i zaštićenim vrstama su testerica, jezičasti ljutić, rebratica, a šumsku vegetaciju predstavljaju hidrofilne šume poljskog jasena, vrbe, crne jove i topole.

Prisutne su i ugrožene vrste poput slatkovodnog sunđera, podunavskog mrmoljka, patke njorke, dok je u rezervatu uspešno realizovan Projekat reintrodukcije dabra u Srbiju. A istraživač Miša je pre tri godine pronašao jednog račića, koji u neizmenjenom stanju živi 540 miliona godina.

– Do korone se najviše posetilaca okupljalo oko Vizitorskog centra, u restoranu gde su pod hladovinom uživali uz kafu i obroku, a nakon korone, to se potpuno promenilo.

Sada ljudi hoće da šetaju, razgledaju i približe se prirodi, te sve više koriste ponude poput vožnje brodićem kao i Safari vožnju. Takođe imamo pešačke rute, sa obeleženim stazama i putokazima – poručio je naš sagovornik.

Jedan od glavnih ciljeva upraviteljima jeste očuvanje autohtonih rasa Srbije, a ekipa „Dnevnika” imala je priliku da oproba Safari vožnju i izbliza upozna izvorne vrste. Prostrani stepski pašnjak Valjevac širi se na površini od oko 300 hektara, a na njemu potpuno slobodno lutaju životinje, koje su tu, pod otvorenim nebom.

Prizor je neverovatan, kada vidite oko 400 konja, 300 magaraca, oko 100 podolaca, seoskih krava i goveda koji žive u zajedništvu.

Magarci su najveći obožavaoci turista, jer od njih dobijaju klopu, pa se poneki zaleteo i potrčao za nama, ne bi li još malo „omastio brke” sočnim šargarepama...

– Razvili smo i „glamping” na području rezervata. To je nešto poput glamuroznog kampinga. Do sada je napravljeno sedam kuća koje su „razbacane” po rezervatu, i tu posetioci imaju sve udobnosti, a oko njih, u bližoj okolini nema nikog, osim prirode i životinja.

Ribolov smo potpuno batalili, zbog prirodnih razloga. Zasavica nema obale. To je reka močvara i ona obraste zelenim makrofitnim bilj- kama, te je teško zabacivati udicu i vaditi ribu, pa samo pravi ljubitelji štuke dođu na jesen i praktikuju sportski tip ribolova – priča Slobodan Simić.

Kako kaže, i za ljubitelje ptica napravili su hranilišta pa se i sa vizitorskog centra mogu videti neki retki letači. Prvo istraživanje i popis ptica Srbije, rađeno je 1895. godine, a tada je na Zasavici uočeno oko 130 vrsta, dok danas na teritoriji revervata obitava čak 230.

– Našim aktivnostima uspeli smo da vratimo pređašnje populacije na ove prostore, pa nas je i 18 jedinki ibisa posle mnogo vremena opet posetilo. Napravili smo prošle godine veštačke bare koje su nekada krasile ovo područje, a sada ih zbog sve češće suše nema.

Organizacija Ujedinjenih Nacija za ekologiuju će nam ove godine pomoći sa tim projektom, kako bismo veštačkim putem formirali još tih plitkih vodenih površinana i stvorili uslove za pojavu novih vrsta. U Mačvanskoj Mitrovici postoji crpna stanica koja inače održava nivo Zasavice da ne bi plavila – kaže idejni tvorac SRP „Zasavica”.

Ivana Bakmaz