Rumunska Dumbrava privukla milione

pod nazivom „Rekonfiguracija i metode promocije ruralnog turizma u Banatu ”, koji se realizuje se u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija. Nosilac projekta BANATUR vrednog 421.000 evra je Fondacija „Dijaspora” iz Temišvara, partneri su joj lokalna samouprava Dumbrava iz Rumunije i Opština Kanjiža, a projekat realizuje Informacioni centar za razvoj Potiskog regiona (ICR) iz Kanjiže.



U žiži projekta je razvoj ruralnog turizma u pograničnom regionu Banata sa obe strane granice, sa ciljem da se promoviše novi tip turizma baziran na lokalnim arhitektonskim vrednostima kao kulturno istorijskim spomenicima, tradicionalnom umentičkom stvaralaštvu i kulinarskim običajima.



Petodnevno putovanje započeto je obilaskom kaštela Karas, Vile sat i Kamaraša u Horgošu, a nastavljeno preko Čoke, Novog Miloševa, Novog Bečeja, Ečke, Hajdučice, Starog Leca, Vlajkovca, Skorenovca i Vršca u našem delu Banata. Dalje se putovalo na rumunskoj strani, gde je glavno odredište bila Dumbrava, potom Temišvar, Lovrin, Sandra, Veliki Semikluš i Žombolj.



Gizela Šoti i Laslo Vigi iz kanjiškog ICR-a ističu da je bilo mnogo toga da se vidi i upozna, od dvoraca, kaštela, verskih i drugih istorijskih i kulturnih spomenika, koji su već u turističkoj ponudi s obe strane granice, ili uz ulaganja itekako mogu da se obogate razvojem u narednom periodu. Predviđeno je da se u okviru projekta objavi publikacija o dvorcima i kaštelima u Banatu, a pored stručne obuke o metodologiji turističkog promovisanja, mestu i ulozi turizma u okviru regionalnog rzavoja, za one koji se bave turizmom, deo sredstava namenjen je za opremanje turističkih informacionih punktova, pri čemu je deo koji pripada Opštini Kanjiža 141.000 evra.



Rumunska Opština Dumbrava je zbratimljena sa Mesnom zajednicom Totovo Selo iz kanjiške opštine, a najbolji je primer kako se u funkciji lokalnog razvoja mogu iskoristiti fondovi Evropske unije, između ostalog i kroz projekte prekogranične saradnje. Gradonačelnik Dumbrave Janoš Ihas koji je na toj dužnosti već tri mandata, punih 12 godina, naglašava da su iz fondova EU u opštini koja obuhvata tri naselja uspeli da privuku i investiraju 10 miliona evra.



- Od kada je Rumunija u EU, jedna smo od najuspešnijih opština u Županiji Timiš na tom polju, čak ni grad Lugoš nije uspeo da pridobije toliko sredstava. Pored toga realizovali smo i jedan projekat u okviru „lider programa” koji je četvrta osovina subvencija iz EU. Dumbrava je bila lider u tom programu ispred 13 okolnih opština i grada Fedžeta. U ovom programu smo uspešni sa tri miliona evra, što smo realizovali za region kroz 80 projekata.



Polovina sredstava je išla opštinama, a druga polovina privatnom sektoru za razvoj poljoprivrednih gazdinstava, turističkih pansiona, kao i drugim oblastima bitnim za razvoj mikroregije. Pozitivan je ishod i narednog regionalnog programa vrednog 2,6 miliona evra, a u novom programu subvencija pod evoluacijom je projekat vredan četiri miliona evra. Naša opština se diči i sa agencijom koja izdaje građevinske dozvole za područje 11 opština – kaže gradonačelnik Dumbrave Janoš Ihas.



Zahvaljujući novcu iz fondova EU Dumbrava je izgradila vodovodnu mrežu, oko 15 kilometara asfaltnih puteva, zgrade Opštine i Doma kulture, a otvarani su i zanatski pogoni. Ihas podseća da je Dumbrava uspešno u okviru prekogranične saradnje realizovala projekat kojim je Totovo Selo dobilo turističku informacionu kancelariju, da je saradnja krunisana i bratimljenjem, te da je dobra saradnja nastavljena kroz BANATUR u kome su partneri opštine Kanjiža i Dumbrava, a ova rumunska opština ima više partneraskih mesta i u Mađarskoj.



Saradnik na projektu Laslo Vigi iz Kanjiže veruje da Opština Kanjiža i region raspolažu turističkim potencijalom koji može da se razvija u smeru dobrog i zdravog seoskog turizma, pri čemu je neophodno više incijative lokalnih preduzetnika iz ovog sektora u stvaranju zajedničkog brenda. Dobri primeri u seoskom turizmu, a na istoj turističkoj ruti su Totovo Selo u kanjiškoj opštini i južnobanatsko mesto Skorenovac.



- Učešćem u ovom projektu sagledavamo i učimo na lošim i na dobrim primerima. Ovo studijsko putovanje dobro je došlo za sticanje dosta saznanja šta možemo da činimo u daljem razvoju i verujem da ćemo uspešno realizovati projekat koji smo započeli u januaru i završavamo ga do kraja godine. Verujem da će stručno usavršavanje u okviru projekta omogućiti akterima iz turizma da budu osposobljeni za dalji razvoj stvaranjem prepoznatljivog turističkog brenda, koji Kanjiža može da predstavlja – smatra Laslo Vigi.



Milorad Mitrović

 

Od sjaja do očaja



Učesnici studijskog putovanja uverili su se obilaskom da su pojedini dvorci, koji su u privatnom vlasništvu, u dobrom stanju, dok su na drugoj strani oni koji su u ingerenciji lokalnih samouprava koje konkurišu za sredstva za njihovu obnovu. Primer domaćinskog odnosa vidi se u slučaju Lovačkog dvorca „Kaštel” u Ečki, koji punim konforom godišnje prihvati oko 5.000 gostiju, u dobrom stanju se drže park i dvorac Dunđerski u posedu AD „Hajdučica”, a novi sjaj poprima i dvorac Botka u Starom Lecu.



U posedu porodice Đerđa Halasa u Horgošu je punom sjaju Vila sat, u kojoj je boravio čuveni mađarski kompozitor Bela Bartok, dok je obnova kastela plemićke porodice Karas, osnivača Horgoša, započeta u zadnji čas, da bi se spasio od propasti. Dvorac Karačonji u Novom Miloševu takođe je u lošem stanju i iziskuje dosta novca za obnovu, a sasvim je propao dvorac Bisingen u Vlajkovcu kod Vršca, koji je 1859. sagradio grof Đerđ Močanji i pitanje je koliko će još odolevati u ovako ruševnom stanju.