Razvoj nove putne mreže izvodi Sombor iz saobraćajnog ćorsokaka

Prepoznat kao privredno-administrativni epicentar tadašnje Ugarske, njegov značaj nije dramatičnije oslabio ni prilikom formiranja nove kraljevine Južnih Slovena, mada se našao na samoj granici sa novorođenom Mađarskom, što mu nije smetalo da održava kakav-takav tempo razvoja i tokom perioda nakon Drugog svetskog rata, iako je primat, kao saobraćajno čvorište, sve više preuzimala Somboru susedna Subotica. Tek raspad i SFRJ doveo je do toga da najveća varoš na Zapadu Bačke postane i doslovno saobraćajno „slepo crevo“, što mu se osvetilo pogotovo u periodu privredne tranzicije, kada je investitore mogla da primami samo odlična saobraćajna povezanost sa panevropskim koridorima, o čemu najbolje svedoče primeri bačkih i sremskih lokalnih zajednica oslonjenih na Koridor 10.

Potpuno zanemaren izlazak na evropsku vodenu žilu kucavicu - Dunav, zapuštena nekada razgranata železnička mreža, izarubovani putevi ionako nedovoljne propusne moći, skrajnutost od puteva međunarodne trgovine, ostavili su Sombor gotovo potpuno bez svežeg stranog kapitala, pa nikoga ne čudi što se u ovom gradu više od jedne decenije nije pojavio nijedan novi ozbiljniji privredni subjekat, dok postojeći, najblaže rečeno, stagniraju. Koliko je, mada zanemaren, strateški važan za Srbiju kao saobraćajno čvorište pokazuje se ovih dana, dok traju radovi na izgradnji nove, brze pruge Novi Sad-Subotica, kada je sav železnički saobraćaj „prebačen“ sa ovog koridora na trasu Subotica-Sombor-Bogojevo-Novi Sad, što je navelo i ministarstvo saobraćaja i infrastrukture da najavi ulazak u zamašni projekat revitalizacije pružnog pravca Vrbas-Sombor. Ako se ima u vidu da se poslednjih nekoliko godina ozbiljnije radi na revitalizaciji i novoj izgradnji i putne mreže u i oko Sombora, još uvek dominantnoj u robnom transportu, realno je očekivati da bi se mogao očekivati skori izlazak ovog grada iz saobraćajnog ćorsokaka u kojem se nalazi poslednje tri decenije.

I kanal je dobar

Ako je postojao žal za tim što je u državnoj strateškoj dokumentaciji Sombor ostao skrajnut kada je u pitanju njegov izlazak na Dunav, odnosno nije prepoznat kao ozbiljniji kandidat za ulaganje u infrastrukturu namenjenu robnom i putničkom transportu ovom rekom, ohrabruju ulaganja u obnavljanje kapaciteta za rečni transport sistemom DTD, oličenom u čišćenju decenijama zapuštenog Velikog bačkog kanala kao okosnice ovog sistema.

Počelo je to sa obnavljanjem čuvene prevodnice Dunav-VBK kod Bezdana, prvog ovakvog vodnog objekta na svetu, pri čijoj gradnji je korišten takozvani „podvodni“ beton, a nastavljeno čišćenjem celog njegovog toka od ogromne količine mulja, koji je ne samo dramatično smanjio dozvoljeni gaz plovilima, već Srbiji i Vojvodini stvorio i ekološki problem kolosalnih proporcija.

Svakako najznačajniji projekat na kojem se radilo u godini na izmaku je brza saobraćajnica od Sombora do Kikinde, koja je dobila i svoj naziv „Osmeh Vojvodine“, koja bi u smeru zapad-istok trebala da poveže granične prelaze sa Mađarskom, Bački Breg i Rumunijom, Nakovo. Mada je početak radova na ovoj saobraćajnici najavljivan još za 2021.godinu, što se pokazalo kao preambiciozno, protekla godina je iskorištena za plansku dokumentaciju koja je obuhvatala i program eksproprijacije zemljišta, koji je, opet, makar administrativno, priveden kraju u samoj završnici godine, kada je na javni uvid dostavljen i njegov deo od samog Sombora do administrativne granice sa opštinom Kula, pošto je prethodno isti posao obavljen za deo trase od graničnog prelaza Bački Breg do Sombora. Mada će se ovim ostvariti davnašnji san Somboraca da dobiju makar „poluauto-put“ (što bi bila i laička definicija brze saobraćajnice), ako već ne pravi auto-put, do Vrbasa kao priključak na Koridor 10, daleko veći doprinos lokalnoj ekonomiji će se ostvariti kroz (pre)dugo očekivanu prekategorizaciju i njoj prikladnu rekonstrukciju GP Bački Breg. Naime, ovaj prelaz sa Mađarskom, kao alternativa večito zagušenim prelazima Horgoš i Kelebija, još uvek je u rangu onih koji su osposobljeni za isključivo putnički i saobraćaj teretnih vozila do svega tri i po tone. Uvertira u njegovu prekategorizaciju i samim tim osposobljavanje za teretni saobraćaj kamiona nosivosti i do 12 tona je svakako bio prekogranični projekat dve države, finanasijski potpomognut i sredstvima EU, ali se pravi efekti po lokalni razvoj mogu očekivati tek „stavljanjem osmeha na lice Vojvodine“.

Ako se ova saobraćajnica može smatrati strateškim interesom dve, tačnije tri države koje povezuje, nezanemarljiv je rad i na novim regionalnim, odnosno lokalnim putevima koji se finansira iz sredstava samih lokalnih samouprava i buyeta Vojvodine. Tako je nesumnjivo da će Zapad Bačke saobraćajno „prodisati“ i nakon završetka puta od somborskog sela Stapar do Sivca kao drugog najvećeg sela opštine Kula. Ova projekat, koji se polako privodi kraju, mada doživljavan lokalnim, ne samo što će asfaltom „prokrviti“ ogroman prostor plodne bačke ravnice, koji je do sada bio saobraćajna mrtva zona, povlačeći za sobom i daleko veće mogućnosti modernizacije poljoprivrede kroz navodnjavanje i potencijalnu izgradnju preradnih kapaciteta, već će omogućiti i privredi opštine Oyaci da se transportno lakše konektuje na „Osmeh Vojvodine“ i samim tim na Koridor 10. Kada se tome doda i projekat, takođe finansijski podržan novcem iz pokrajinske kase, tačnije Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, puta od Kupusine, naseljenog mesta opštine Apatin, do somborskog sela Bački Monoštor, od koga već postoji put do Bezdana kao jedne od konekcionih tačaka budućeg „Osmeha Vojvodine“, za očekivati je da će u predstojećoj, ali i potonjim godinama, prokletstvo Sombora kao saobraćajnog „slepog creva“ biti konačno razbijeno.

M. Mć