Rad vaspitača u Udruženju „Plava ptica“ sličan poslu vrtlara koji neguje različite biljke

Prema rečima vaspitačica Jovane Krivokuće, rad sa grupom sa četvrtim stepenom podrške dosta je različita od ostalih grupa i upravo iz tog razloga, rad vaspitača, sličan je radu vrtlara koji neguje različite biljke.

„Jedna biljka voli blistav sunčev sjaj, druga hladne senke, jedna voli obalu potoka, druga sušan planinski vrh. Jedna najbolje uspeva na peščanom tlu, druga na masnoj ilovači. Svakoj se mora pružiti nega koja odgovara njenoj vrsti, u protivnom biljka ne dostiže savršenstvo“, priča Jovana Krivokuća i dodaje da je usled promena u rasporedu dnevnih aktivnosti izrađen novi plan i program grupnog vaspitnog rada vaspitača u Dnevnom boravku.

Nakon toga, ona ističe, napravila je aktivnosti koje pripadaju vaspitnim područjima: zdravstveno-higijensko vaspitanje, radno vaspitanje, socijalni razvoj, kao i razvoj jezika i govora, samoposluživanje i logičko-matematički razvoj.

„Planovi su izrađeni prema ciljevima, koji su uskladu sa granicama mogućnosti korisnika, ali se stalno radi na pomeranju tih granica“, ističe Krivokuća i dodaje da je osnovni cilj zadovoljstvo korisnika pri učestvovanju u aktivnostima koje predstavljaju put ka socijalnoj integraciji i osamostaljivanju.

Sva aktivnost realizuje se prema nivoima podrške koja je potrebna, bilo da je u pitanju potpuna ili delimična pomoć, nadzor, podsećanje bez nadzora ili samostalno obavljanje aktivnosti.

U zavisnoti od vrste aktivnosti i mogućnosti korisnika, nivoi podrške se smenjuju, a kao krajnji cilj je uvek obavljanje određenog zadatka uz što manju podršku vaspitača ili osobe koja je pruža- kaže Krivokuća.

Potpuna pomoć, nastavlja ona, je kada u svakom segmentu aktivnosti vaspitač pomaže korisniku u obavljanju postavljenog zadatka.

Delimična pomoć je kada korisnik ne zna da obavi sve segmente postavljenog zadatka, te mu vaspitač pomaže u tome, a nadzor, podrazumeva obavljanje zadatka uz nadgledanje vaspitača. Bez nadzora uz podsećanje znači da vaspitač ne mora da boravi na mestu gde korisnik obavlja neku aktivnost, ali da treba povremeno da ga podseti da tu radnju obavi.

“Mala škola životnih veština” je radionica pri kojoj vaspitač osmišljava, simuluira ili veštački napravi situaciju, te nastoji da korisnici dožive to kao realnost u kojoj će se jednom možda naći.

„Trudimo se da što više koristimo multimedijalna sredstva za rad, od kojih se najviše izdvaja interaktivna tabla i rad na njoj, gde korisnici neposredno učestvuju, i koja im približava i omogućava upotrebu računara na lakši način, a doprinosi i zabavnom karakteru edukativnih aktivnosti“, napominje Jovana.

Opuštajući tipovi aktivnosti koji se odvijaju nakon ručka su časovi dramske sekcije, pri kojima se razvija verbalna i neverbalna komunikacija, kao i veština samozastupanja i relaksaciona sekcija radioničarske metode, koja neguje emocionalnu stabilnost učesnika.

M. Sć

Projekat „Ravnopravni” realizovala je „Panonija media” uz podršku „Dnevnika”. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.