Prosvetari hvale i nagrađuju svoje đake

Osnovna škola „Desanka Maksimović“, sa oko 500 učenika i 60-tak zaposlenih, po tradiciji, poštujući proceduru i ove godine izabrala je svetosavsko dete, devojčicu Milicu Vulić, učenicu VIII-2 razreda kome je odeljenski starešina profesorka matematike Ljiljana Balj. Miroslava Perak, direktorka škole kaže da je predlog za Milicu stigao iz Odeljenske zajednice, da je podržan od strane Nastavničkog veća i da je reč o odličnoj učenici koju, najverovatnije, deli samo jedno polugodište do Vukove nagrade. Ova škola, kada se u njoj boravi i popriča sa učenicima i profesorima, deluje kao jedna složna porodica.           

Svečanost je u jednu ruku protekla i u znaku jubileju 800 godina autokefalnosti SPC. Međutim, malo ko zna kako se bira svetosavsko dete, a ono bi trebalo da ima 17 osobina. Vrline se smatraju pozitivne univerzalne ljudske osobine i sistemi vrednosti ugrađeni u civilizacijske tekovine i opšte prihvaćene moralne i etičke norme, pisane i nepisane. Kaže se da je svetosavsko dete dobar učenik primernog vladanja, a svojim aktivnostima učestvuje u životu škole i sredine... Ovo možda treba ponoviti i zbog onih koji ovakve izbore uzimaju kao tehničko pitanje, ali i zbog odraslih koji bi trebali da se podsete na nešto što su možda zaboravili ili nikada nisu naučili. 

- Svi se s vremena na vreme setimo, možda i previše izrabljivanog izraza: „Ne učimo za školu nego za život“ – veli direktorka Perak i dadaje da su ovdašnji profesori na čelu sa njom napisali svojevrsni esej o ovoj školi koji više govori nego što bi ona sama mogla da kaže. – Koliko god nam pomenuta rečenica možda delovala stereotipno moramo priznati da u tome i jeste jedna od najznačajnijih uloga škole. Moramo vaspitati i obrazovati generacije mladih ljudi koji će biti sposobni da se hrabro ponesu sa svim onim što nameće savremeno društvo, a što nije ni malo lak zadatak, pa predstavlja veliki izazov i odogovornost svakog prosvetnog radnika. 

Milica želi da postane profesor književnosti

Sigurno da su majka Jelica i otac Đorđe ponosni što je njihova ćerka izabrana za svetosavsko dete u ovoj OŠ, ali puna hvale je i Ljiljana Balj, odeljenski starešina. - Milica je učenik kakvog svaki odeljenski starešina poželi u svom odeljenju kada se u petom razredu sretnu po prvi put – kaže Baljova. – Odgovorna, pouzdana, iskrena i nasmejana. Spremna da izrazi svoje mišljenje i spremna da ga brani...

Milica kaže  da posle osnovne želi da upiše ovdašnju gimnaziju i to jezički smer.               

- Svakako da sam ponosna što sam postala Svetosavsko dete, a za mene to je velika čast – veli ova simpatična devojčica. – Društvo u školi i razredu je super, a imam i uži krug drugara i drugarica, nas 5-6 koji se više družimo. Želela bih da postanem profesor književnosti, a sada me kao hobi privlači i crtanje. Velela bih da putujem, a prva mi je želja da vidim Istanbul što su mi mama i tata obećali za 18 rođendan.

Ovdašnji prosvetari kažu da im je osnovni cilj bezbedno, zdravo, uspešno i srećno dete. Kažu da je ova škola svojoj sredini darovala generacije uspešnih intelektualaca, sportista i društvenih radnika. Vele da se u jednu ruku može reći da je ovo i sportska škola, jer sa sastranica školskog letopisa blistaju fotografije Milana, Miće, Stjepana i Nataše Janjić, Dragana  Zorića, Sime Boltića, Marka Dragosavljevića, Miljane Knežević, Marka Vujina, Bojana Beljanskog, Ane Batinić, Miljana Rakića. Oni su vrhunske sportske rezultate beležili za svoju školu, a onda su to preneli na sportske terene širom sveta predstavljajući svoju zemlju.              

- Pronašli smo lepotu u tome da pružamo ljubav ovoj nadasve dobroj i iskrenoj deci i da im pomažemo da u vrtu škole, koja s pravom nosi Desankino ime, različiti cvetovi samo upotpunjuju sliku života u kome se daje, ali i prima – ističe Perakova. – Važno nam je da se deca osećaju sigurno u društvu svojih vršnjaka. Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja organizuje niz akcija. Stalno se prati bezbednost u školi, a sa edukativni radionicama tu je i Učenički parlament, pa Savet roditelja i Školski odbor. Sarađujemo na zajedničkim projektima sa ovdašnjim Gerontološki centrom, Predškolskom ustanovom „Mladost“, Crvenim krstom, policijom... Kroz konkurse i takmičenja pokazali smo da umemo da odnegujemo uspešne male pisce, slikare, gramatičare, matematičare... Naši mali novinari uspešno pripremaju školski časopis „Izvor“, a literaturni talenti uvršeteni su u „100 mladih talenata Srbije“. Opremljeni smo sa multimedijalnim učionicama i savremenim učilima, naravno na tome nećemo stati, jer nam za potrebe elektronskog dnevnika nedostaju tablet računari.

 M. Sudžum