Просветари хвале и награђују своје ђаке

Основна школа „Десанка Максимовић“, са око 500 ученика и 60-так запослених, по традицији, поштујући процедуру и ове године изабрала је светосавско дете, девојчицу Милицу Вулић, ученицу ВИИИ-2 разреда коме је одељенски старешина професорка математике Љиљана Баљ. Мирослава Перак, директорка школе каже да је предлог за Милицу стигао из Одељенске заједнице, да је подржан од стране Наставничког већа и да је реч о одличној ученици коју, највероватније, дели само једно полугодиште до Вукове награде. Ова школа, када се у њој борави и поприча са ученицима и професорима, делује као једна сложна породица.           

Свечаност је у једну руку протекла и у знаку јубилеју 800 година аутокефалности СПЦ. Међутим, мало ко зна како се бира светосавско дете, а оно би требало да има 17 особина. Врлине се сматрају позитивне универзалне људске особине и системи вредности уграђени у цивилизацијске тековине и опште прихваћене моралне и етичке норме, писане и неписане. Каже се да је светосавско дете добар ученик примерног владања, а својим активностима учествује у животу школе и средине... Ово можда треба поновити и због оних који овакве изборе узимају као техничко питање, али и због одраслих који би требали да се подсете на нешто што су можда заборавили или никада нису научили. 

- Сви се с времена на време сетимо, можда и превише израбљиваног израза: „Не учимо за школу него за живот“ – вели директорка Перак и дадаје да су овдашњи професори на челу са њом написали својеврсни есеј о овој школи који више говори него што би она сама могла да каже. – Колико год нам поменута реченица можда деловала стереотипно морамо признати да у томе и јесте једна од најзначајнијих улога школе. Морамо васпитати и образовати генерације младих људи који ће бити способни да се храбро понесу са свим оним што намеће савремено друштво, а што није ни мало лак задатак, па представља велики изазов и одоговорност сваког просветног радника. 

Милица жели да постане професор књижевности

Сигурно да су мајка Јелица и отац Ђорђе поносни што је њихова ћерка изабрана за светосавско дете у овој ОШ, али пуна хвале је и Љиљана Баљ, одељенски старешина. - Милица је ученик каквог сваки одељенски старешина пожели у свом одељењу када се у петом разреду сретну по први пут – каже Баљова. – Одговорна, поуздана, искрена и насмејана. Спремна да изрази своје мишљење и спремна да га брани...

Милица каже  да после основне жели да упише овдашњу гимназију и то језички смер.               

- Свакако да сам поносна што сам постала Светосавско дете, а за мене то је велика част – вели ова симпатична девојчица. – Друштво у школи и разреду је супер, а имам и ужи круг другара и другарица, нас 5-6 који се више дружимо. Желела бих да постанем професор књижевности, а сада ме као хоби привлачи и цртање. Велела бих да путујем, а прва ми је жеља да видим Истанбул што су ми мама и тата обећали за 18 рођендан.

Овдашњи просветари кажу да им је основни циљ безбедно, здраво, успешно и срећно дете. Кажу да је ова школа својој средини даровала генерације успешних интелектуалаца, спортиста и друштвених радника. Веле да се у једну руку може рећи да је ово и спортска школа, јер са састраница школског летописа блистају фотографије Милана, Миће, Стјепана и Наташе Јањић, Драгана  Зорића, Симе Болтића, Марка Драгосављевића, Миљане Кнежевић, Марка Вујина, Бојана Бељанског, Ане Батинић, Миљана Ракића. Они су врхунске спортске резултате бележили за своју школу, а онда су то пренели на спортске терене широм света представљајући своју земљу.              

- Пронашли смо лепоту у томе да пружамо љубав овој надасве доброј и искреној деци и да им помажемо да у врту школе, која с правом носи Десанкино име, различити цветови само употпуњују слику живота у коме се даје, али и прима – истиче Перакова. – Важно нам је да се деца осећају сигурно у друштву својих вршњака. Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања организује низ акција. Стално се прати безбедност у школи, а са едукативни радионицама ту је и Ученички парламент, па Савет родитеља и Школски одбор. Сарађујемо на заједничким пројектима са овдашњим Геронтолошки центром, Предшколском установом „Младост“, Црвеним крстом, полицијом... Кроз конкурсе и такмичења показали смо да умемо да однегујемо успешне мале писце, сликаре, граматичаре, математичаре... Наши мали новинари успешно припремају школски часопис „Извор“, а литературни таленти увршетени су у „100 младих талената Србије“. Опремљени смо са мултимедијалним учионицама и савременим училима, наравно на томе нећемо стати, јер нам за потребе електронског дневника недостају таблет рачунари.

 М. Суџум