Priča o susretu Sandžaka i Banata

inspirisanu kolonizacijom iz Sandžaka u Mramorak, posle Drugog svetskog rata. Knjiga nije dokumentaristička građa o samoj seobi, već priča o promenama, susretanjima, prihvatanjima i navikavanju na suživot.

U osnovi je ljubavna priča, kako autorka kaže, zasnovana na likovima za koje se može reći da su srpski Romeo i Julija, i ispričana arhaičnim, autentičnim jezikom koji su sa sobom doneli žitelji sandžačkih predela, u pitominu banatske ravnice. Iako je po zanimanju mašinski inženjer, a zaposlena kao profesor u školi u Inđiji, Snežana Živković piše dugo, kao bloger i iz jednog takvog bloga je i nastao roman „Pod Ožljem“. U prisustvu brojnih meštana Mramorka koji Snežanu znaju iz detinjstva i mladosti, autorka je evocirala sećanja iz tog perioda, obojena upravo pričama iz „starog kraja“ ali i dopunjena neminovnim dogodovštinama i bogatstvom različitosti, kojim je obilovalo odrastanje u Banatu.

Roman „Pod Ožljem“ je priča o jednom drugačijem vremenu u kome su se poštovale drugačije vrednosti, iz ovog vremenskog ugla često surove i neshvatljive, ali su iz takvog vaspitanja izrastali časni i čestiti ljudi.  Roman  će dobiti i svoj nastavak, najavila je autorka, a do tada, valja se podsetiti ili naučiti štošta o istoriji običnih ljudi  na ovim prostorima, koji su uglavnom anonimni, no prepoznatljivi u mnogim sredinama sličnim Mramorku.

V. Živkov