Porodica Pastor iz Bačkog Petrovog Sela pravi drveni čips, ali i vraća dug prirodi

Iako, kako kažu, nije bilo lako napraviti siguran korak kada je reč o ulaganju sredstava, jer je to uvek rulet s obzirom na to da ne znate da li će vam se isplatiti, za sada su zadovoljni i pomalo iznenađeni rezultatima zajedničkog rada.

Ideja kojom su se vodili kada su u septembru kupili drobilicu koja pravi drveni čips i osnovali firmu „Wood Chips”, bila je da ljudima ponude proizvod za loženje, jednostavniji za upotrebu, a što je važnije i jeftiniji. Njihova mašina može da secka drva do deset centimetara debljine i zgodno je što se materijalom snabdevaju upravo u Bačkom Petrovom Selu. S obzirom na to koliki je kapacitet drobilice, njima odgovara teren posle planske seče šuma, jer ga raščiste sakupljajući sitnije ostatke i rastinje divljeg bagrema, koje je tvrdo drvo, idealno za pravljenje čipsa.

– Zadovoljni smo kako je počela prodaja – kaže Angela Pastor, Jožefova supruga. – Ljudima je ovo jednostavniji način loženja, a jeftiniji. Nije bilo lako da se opredelimo u šta ćemo da uložimo novac, ali znali smo da želimo da ponudimo nešto korisno, a da nije skupo.

Drobilica jeste bila velika investicija, ali se već vidi da će se isplatiti.

– Odmah smo imali dosta kupaca iz Bačkog Petrovog Sela, Bečeja, Ade i Sente – ističe Jožef. – Pomalo smo se i iznenadili potražnjom jer nam je ovo prva sezona, ali to nas je dodatno ohrabrilo.

Drveni čips prodaju u džakovima od osam kilograma ucelo i u istoj težini, ali u manjim, spojenim pakovanjima, tako da je moguće uskladiti se sa veličinom ložišta, a i tražiti meru po izboru u zavisnosti od toga za šta se koristi proizvod. Sledeći korak biće im kupovina mašine za pravljenje briketa.

Dok Jožefov rođeni brat Šandor obavlja sve administrativne poslove, bračni par Pastor smo inače sreli dok su popunjavali upražnjena mesta mladim sadnicama na šumskom pojasu uz obalu Tise, koji je podignut pre nekoliko godina.

– Uz saradnju sa „Srbijašumama“ na delu koji nam je dodeljen da raščišćavamo posle seče, sakupljamo ostatke i rastinje, stavljamo nove sadnice koje su oni obezbedili, a na nama je da ispunimo kvotu – objašnjava Angela Pastor.

– Na dan posadimo 240 stabala klonske topole i na taj način i vraćamo prirodi ono što smo od nje uzeli. Nama je to logično i tako zatvaramo jedan krug.

Uglavnom su u ovoj akciji samo njih dvoje, nekada imaju i pomoć, a sade već deveti dan. Vreme im je u februaru išlo na ruku.

– Sadnja traje do kraja marta i do tada ćemo preći brojku od nekoliko hiljada komada. Sledi nam deonica od ušća Čika u Tisu prema Molu, a potom i deo u Bečeju – poručio je Jožef Pastor.

Kristina Bugarski