Породица Пастор из Бачког Петровог Села прави дрвени чипс, али и враћа дуг природи

Иако, како кажу, није било лако направити сигуран корак када је реч о улагању средстава, јер је то увек рулет с обзиром на то да не знате да ли ће вам се исплатити, за сада су задовољни и помало изненађени резултатима заједничког рада.

Идеја којом су се водили када су у септембру купили дробилицу која прави дрвени чипс и основали фирму „Wood Chips”, била је да људима понуде производ за ложење, једноставнији за употребу, а што је важније и јефтинији. Њихова машина може да сецка дрва до десет центиметара дебљине и згодно је што се материјалом снабдевају управо у Бачком Петровом Селу. С обзиром на то колики је капацитет дробилице, њима одговара терен после планске сече шума, јер га рашчисте сакупљајући ситније остатке и растиње дивљег багрема, које је тврдо дрво, идеално за прављење чипса.

– Задовољни смо како је почела продаја – каже Ангела Пастор, Јожефова супруга. – Људима је ово једноставнији начин ложења, а јефтинији. Није било лако да се определимо у шта ћемо да уложимо новац, али знали смо да желимо да понудимо нешто корисно, а да није скупо.

Дробилица јесте била велика инвестиција, али се већ види да ће се исплатити.

– Одмах смо имали доста купаца из Бачког Петровог Села, Бечеја, Аде и Сенте – истиче Јожеф. – Помало смо се и изненадили потражњом јер нам је ово прва сезона, али то нас је додатно охрабрило.

Дрвени чипс продају у џаковима од осам килограма уцело и у истој тежини, али у мањим, спојеним паковањима, тако да је могуће ускладити се са величином ложишта, а и тражити меру по избору у зависности од тога за шта се користи производ. Следећи корак биће им куповина машине за прављење брикета.

Док Јожефов рођени брат Шандор обавља све административне послове, брачни пар Пастор смо иначе срели док су попуњавали упражњена места младим садницама на шумском појасу уз обалу Тисе, који је подигнут пре неколико година.

– Уз сарадњу са „Србијашумама“ на делу који нам је додељен да рашчишћавамо после сече, сакупљамо остатке и растиње, стављамо нове саднице које су они обезбедили, а на нама је да испунимо квоту – објашњава Ангела Пастор.

– На дан посадимо 240 стабала клонске тополе и на тај начин и враћамо природи оно што смо од ње узели. Нама је то логично и тако затварамо један круг.

Углавном су у овој акцији само њих двоје, некада имају и помоћ, а саде већ девети дан. Време им је у фебруару ишло на руку.

– Садња траје до краја марта и до тада ћемо прећи бројку од неколико хиљада комада. Следи нам деоница од ушћа Чика у Тису према Молу, а потом и део у Бечеју – поручио је Јожеф Пастор.

Кристина Бугарски