Polako se šire polja pod lavandom u Somboru i okolini

Gostoprimstvo tamošnjeg domaćina, na žalost, „nagrađeno“ je gomilom smeća i ne tako retkim kidanjem i gaženjem grmova ove mediteranske biljke, na šta su ogorčene i članice somborskog Udruženja „Lavangrad“. Njihovi jednogodišnji zasadi lavande, čije je košenje zarad boljeg bokorenja grmova počelo još u maju, dali su tek simbolične količine cveta.

- Nekome će možda biti smešno, ali mi smo ponosne što smo već ove prve godine, pošto nam se ukazala prilika u vidu kupca, uspeli da prodamo prvi kilogram cveta lavande – veli Jelena Jokić-Radonjić, inženjer hortikulture, koju zatičemo na njenoj parceli u orezivanju lavande i uklanjanju korova koji prosto buja između redova mladih grmova aromatične i dekorativne biljke – Nas 29 članica Udruženja „Lavangrad“ smo, zahvaljujući prekograničnom EU projektu koji provode grad Sombor i mađarski Kiškunhalaš, zimus posadili lavandu na ukupno tri hektara pa je to prvi rezultat.

Ma koliko nekom ta produkcija izgledala skromna, u ovoj fazi razvoja biljaka to budi optimizam i veru u budućunost, svedoči,  čini se večito, nasmejana Jelena kojoj pored supruga u radu na parceli od 12 ari porodičnog imanja u prigradsko-salaškom naselju Centrala pomažu i njihova deca, Marija i Đorđe.

Pored Somborki u ovaj projekat pod nazivom „Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima“ su se uključile i žene iz Svetozar Miletića, Telečke, Čonoplje, Riđice, Stanišića i Bačkog Monoštora, u kome je i sedište Udruženja „Lavangrad“, pa se, kako kaže Jelena, ova činjenica koristi da učesnice eksperimentišu prilikom negovanja mladih biljki.

Motiv za kapiju

Ovih dana, nakon prvih otkosa lavande, vredne žene Udruženja „Lavangrad“ su u svom bačkomonoštorskom sedištu, pored poljoprivredno proizvođačke ambicije, pokazale i dozu osećaja za lepo. Tako su ulaznu kapiju kuće u kojoj se nalazi sedište Udruženja, zahvaljujući saradnji sa ovdašnjom Mesnom zajednicom i UG „Bodrog“  prikazom lavande oslikali beogradski umetnici Sonja Mirić, Nenad Stojkov, Milica Stojković i Dragan Stanković. tek da se zna ko tu stoluje!

- I ova godina, baš kao i prethodnih desetak, je agro-meteorološki bila vrlo specifična, pa zbog obilnijih padavina i za leto karakterističnih visokih temperatura imamo veliki problem sa korovom, pošto su u početku rasta lavande razmaci između redova vrlo široki i pogodni za pojavu korovskih biljaka. Mi smo odlučili da se protiv korova borimo klasično, okopavanjem, dok su pojedine koleginice između redova posejale travu pa je mašinski kose. Imamo i, da tako kažem, nekoliko oglednih parcela na kojima je između redova prostrta slama, kako bi se sprečilo nicanje korova, pa ćemo na kraju sezone videti šta je najefikasnije, ali i najracionalnije – kaže Jelena, napominjući da će sledeće godine, kada prinosi budu daleko veći u ovo udruženje doći i destilator, već nabavljen sredstvima obezbeđenim INTERREG projektom.

- Kada prinosi biljaka budu u punom kapacitetu, dakle između treće i pete godine od sadnje, jedan grm bi trebao da daje od jednog do jednog i po kilograma cveta, pa kada se zna da je za jednu litru eteričnog ulja potrebno 50 kilograma cveta, jednostavno je izračunati da bi sa naših 2.000 grmova trebali da dobijemo nekih 40 litara ulja – ekonomska je računica Jelene Jokić- Radonjić i njenih koleginica, koje u ovom periodu uzgoja male količine sveta koriste za pravljenje simpatičnih jastučića punjenih cvetom lavande, koji se po tradiciji stavljaju u garderobne ormane, kako bi i na prostoru nekadašnjeg Panonskog mora zamirisalo na Mediteran.

Tekst i foto: M. Miljenović