Podmladak čuva selo da se ne ugasi

Bio je to povod da naselje u kome mahom žive potomci Ličana dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata, obiđu opštiski čelnici – predsednik opštine Robert Fejstamer i predsednik Skupštine opštine Kanjiža Miloš Kravić.  Odeljenje kanjiške Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” u Velebitu dobitnik je opštinske Povelje zahvalnosti povodom 90 godina postojanja škole u selu, a  Mesnoj zajednici Velebit je u Sokobanji na nedavnom finalnom takmičenju kulinarskog karavana „Izađi mi na teglu” za spravljanje najboljeg ajvara u Srbiji,

pripalo priznanje za najbolje promovisanje ove manifestacije. Povrh svega ekipa „Frau Gabrijela” je posle pobede na kvalifikaiconom takmičenju u Velebitu, trijumfovala u Sokobanji začinivši ove godine najbolji ajvar u Srbiji!

- Radujemo se prestižnim priznanjima koja su nama izuzetno draga. U srcu Srbije, gde je ajvar specijalitet da pobedi ekipa sa severa Bačke iz našeg malog Velebita, nismo se nadali, ali smo na to ponosni i velika je čast da na taj način promovišemo selo. Ne znam da li je za nas to preveliki zalogaj, ali imamo ambicija i jako bi voleli da iduće sezone pored kvalifikacionog takmičenja i finale karavana „Izađi mi na teglu” bude u Velebitu. Za sada je to samo naša ideja, videćemo šta će reći organizatori karavana  – kaže predsednica Saveta MZ Velebit Milica Maljković.

Selo je posle Prvog svetskog rata osnovalo 150 solunskih dobrovoljaca koji su se doselili iz Like, iz sela podno planine Velebit. Pred Drugi svetski rat

Velebit je imao skoro 1.000 žitelja, a danas se taj broj sveo na četvrtinu. Predsednik SO Kanjiža Miloš Kravić, rodom iz Velebita, naglašava da se do sada nikada nije desilo da dve institucije iz sela dobiju zaslužena priznanja.

Prošle godine zbog smanjenog broja đaka zapretilo je zatvaranje škole, ali je izdvojeno odeljenje kanjiške škole „Jovan Jovanović Zmaj” ipak opstalo i učiteljica Anđelija Cvejić uči sedmoro đaka od prvog do četvrtog razreda, jednog u prvom, po dva u drugom, trećem i četvrtom. Prilikom posete školi u petak, na pravoslavni praznik Svetu Petku, u zanimaciji smo zatekli Vladimira i Đorđa Lončara, Nemanju i Jelenu Banjeglav i Milana Mandića, a opravdano su odsustvovale sestre Ivana i Sanja Alić, zbog porodične krsne slave.

- Zaista je zadovoljstvo i divno raditi sa ovom decom. Drago mi je da sam došla ovde da radim, što je za mene novo iskustvo. Malo je teže raditi ođednom sa đacima iz četiri razreda, ali svi se trudimo, deca jedna drugima pomažu. To što nemamo neka nastavna sredstva nadoknađujemo željom dece da nauče što više, ljubavlju i druženjem. Imam podršku meštana, pa zajedno organizujemo prigodne programe za Dan žena, seosku slavu i druge prilike – veli učiteljica Anđelija Cvejić.

Miloš Kravić dodaje da je nostalgično vezan za ovu učionicu gde je pohađao niže razrede osnovne škole. On kazuje da je najviše dece u Velebitu rođeno 1923. godine, kada su pristigle 63 prinove, a da je škola od osnivanja oduvek imala nastavu do četvrtog razreda, a posle se putovalo u Kanjižu radi nastavka školovanja.

- I nekada, kao sada, sva četiri odeljenja u Velebitu su u istoj učionici, samo je kada sam ovde išao u školu nas bilo 36 do 40, za razliku od sadašnjih svega sedmoro dece. I to je veliki pomak, jer selo koje nema školu, prodavnicu, zadrugu i poštu, knjiga je pred zatvaranjem. Bogu hvala prethodnih godina imamo više dece u predškolskom uzrastu, pa se nadam da će u godinama koje su pred nama naši sugrađani shvatiti i uvideti da je neophodno da se deca rađaju da bi selo opstalo – kaže Kravić.     

Deca u školi, a i vrtiću „Bambi” kanjiške Predškolske ustanove „Naši biseri” koji je pod istim krovom, vesela i razdragana. Vaspitačica Sonja Okovacki iz Kanjiže došla je da odmeni odsutnu koleginicu Sanju Lončar iz sela. Da su svi kao porodica vaspitačice Sanje i Milorada Lončara, koja podiže četvoro dece, škola i selo ne bi brinuli za budućnost.

- U grupi je desetoro mališana raznog uzrasta, od tri godine pa do dvoje predškolaca. U Kanjiži radim sa mlađom grupom u kojoj je 24-ro dece pa mi je neobično sa znatno malobrojnijom grupom. Uslovi su isti kao u Kanjiži, samo čini mi se da su ova deca mirnija – utisak je vaspitačice Sonje Okovacki.

Tekst i foto: M. Mitrović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Kanjiža. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)