Planirano rušenje šest objekata u krugu bivše zrenjaninske šećerane

S tim u vezi, ova kompanija je Gradskoj upravi, odnosno Odseku za zaštitu i unapređivanje životne sredine, podnela zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu. Zamenik načelnika Odeljenja za privredu Edvard Benović je u rešenju koje je doneto nakon toga konstatovao da za projekat rušenja rezervoara nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

U svom zahtevu kompanija je navela da rezervoari za skladištenje melase već dugo nisu u upotrebi. Prestankom rada fabrike za proizvodnju šećera njihova upotreba je okončana. Kako se navodi u zahtevu, rezervoari nisu priključeni na infrastrukturnu mrežu vodovoda i kanalizacije, niti na elektroenergetsku mrežu. Ukupna površina rezervoara za rušenje iznosi 821 kvadratni metar.

Fabrika šećera u Zrenjaninu je u junu 2011. godine prodata „Viktorija grupi“ iz Novog Sada. Mada je imovina nekadašnje čuvene zrenjaninske šećerane bila procenjena na 1,47 milijardi dinara, ona je prodata za 400 miliona dinara, uz prethodnu saglasnost odbora poverilaca, što je zakonska obaveza kada je najviša dostavljena ponuda manja od 50 odsto procenjene vrednosti. Iako je novi gazda u to vreme najavljivao njen preporod, ovdašnja fabrika šećera više nikada nije proradila.

Tranzicija i nesposobni menayment došli su glave šećerani, u kojoj se proizvodnja u kontinuitetu odvijala od 1906. godine. Kada se početkom dvehiljaditih prepakivala srpska industrija šećera, zrenjaninska je ostala u većinskom vlasništvu države. Pokazalo se, po ko zna koji put, da je država slab privrednik. Nije pomoglo ni to što su stotine miliona dinara potrošene na otpis dugova.

Zbog nepremostivih finansijskih teškoća, proizvodnja je obustavljena 2005. a fabrika je otišla u stečaj četiri godine kasnije. Nekoliko meseci posle toga je doneta i odluka o bankrotu i prodaji šećerane radi namirivanja dugova poveriocima.

Kompleks zrenjaninske fabrike šećera, inače, nalazi se u jugoistočnom kraju grada, u pravcu prema Beogradu. Oivičen je ulicama Pančevačkom, Petra Drapšina i Šećeranskom, a čine ga industrijski objekti (zgrada glavnog pogona, zgrada sušare, magacin rezanaca, magacin šećera, magacin kocke) i poslovno-stambeni objekti (upravna zgrada, portirnica sa vatrogasnim spremištem, zgrada bivšeg bio­skopa i kantine, ambulante, stambene zgrade). Nekad jedinstven arhitektonsko - urbanistički prostor u vreme izgradnje, danas je fizički i pravno podeljen na

više vlasnika, odnosno privrednih subjekata.

        Ž. Balaban