PIKANTERIJE TREĆE KULENIJADE U DOLOVU Ljuti jako ili tek pomalo, prusušeni više ili manje, kuleni prste da poližeš

Poznati kao veoma gostoljubivi domaćini, oni su i ovog puta pokazali svoju širokgrudost i sve posetioce svojski počastili ukusnim specijaliteta.

A umešno naseckani i fino servirani, kuleni su plenili pažnju gurmana: manje ili više prosušeni, kao i manje ili više ljuti, sve u zavisnosti od afiniteta majstora, svi odreda bili su kvalitetni, pikantni i terali na zalogaj više. U tome su se složili svi oni koji su ih sinoć degustirali.

Pored pomenute špecije, koja je bila glavna „zvezda“ večeri, na trpezi su se našle i druge, poput slanine, raznih kobasica, svežih čvaraka, pečenice, kao i buđole, što je neka vrsta sušene krmenadle, a bilo je i odlične domaće šljivke iz dudovog bureta.

Svoje proizvode tom prilikom predstavili su Branislav Nikolić, Nemanja Stević, zatim protonamesnik Bojan Gavrilović, paroh Velike crkve u Dolovu, i slikar Voja Mirosavljević, koji se mogu smatrati inicijatorima organizacije ove manifestacije, kao i Stevo Marković, čovek koji je praktično „doneo“ proizvodnju kulena u Dolovo.

Rezultat širenja njegovog umeđa je velika potražnja kulenom, za koji brojni obožavatelji ne pitaju šta košta, kao i pomenuto veče i prelepo druženje uz kvalitetno ukusno meze i piće, a svi to začinio je prekaljeni gitarista i tamburaš Dragan Ivanović.

Pomenuti specijlatet inače nije karakteričtičan za ovo podneblje, a Dolovcima ga je, kao što je navedeno, približio pomenuti Stevo Marković, poreklom iz Petrinje nakon što je izbegao iz zavičaja od „Oluje“.

On je nesebično prenosio recepturu prema kojoj se to radilo u njegovoj Petrinji, to jest u oblasti Banija u Hrvatskoj.

Proizvodnja kulena se kasnije polako primila u ovom pančevačkom selu i to uglavnom kod mlađih ljudi.

Neki od njih su i Nemanja Stević, kao i Branislav Nikolić Brka, koji se već bavi četiri godine bavi proizvodnjom kulena.

– Koristim čisto meso kao glavnu sirovinu, i to pre svega od buta, kojeg na deset kilograma smese ide devedeset odsto, a onaj poslednji kilogram je od leđne slanine, da mu da malo poželjne masnoće. Ubacujem i 2,2 odsto soli i šećera i belog luka po ukusu, kao i ljute paprike, koja i boji i zaljućuje kulen. Mešamo ručno i uvijemo u crevo, pa stavljamo na hladan dim, a onda na promaju. Najbolje ide vino uz kulen, a ja volim i mlad ovči sir – rekao je on.

Protnamesnik Bojan Gavrilović navodi kako je nastala ideja o organizaciji ove manifestacije:

– Ja sam se ovde doselio pre petnaestak godina, upoznao se sa kulenom i rešio da počnem da ga pravim. Jedanput smo spontano razgovarali o tome čiji je proizvod bolji, odnosno ko ga je bolje i duže sačuvao. I tako je došla ideja da organiaazujemo ovu manifestaciju u prvu subotu posle Vaskrsa, kada je sto-odsto mrsan dan da svi mogu da probaju. Tada mi mali lokalni proizvođači iznesemo svoje proizvode da svi mogu da ih degustiraju, da pokažemo šta imamo i kako smo sve to smo to sačuvali, jer sada je vreme kada je kulen najbolji – navodi ovaj sveštenik i proizvođač.

(Pančevac)