Pero Brdar najveći proizvođač duvana u Kukujevcima

- Danas živimo u Kukujevcima, ali došli smo iz Slavonije, gde smo, takođe, sadili duvan i imamo stečena znanja i iskustva u tom poslu. Radio sam sa duvanom i učio u našoj kući. Sa kolena na koleno prenosilo se znanje o sadnji duvana i kako do visokih prinosa. Radili su to moji preci, a ja sam od njih učio i evo dobro mi je došlo. Kada me neko pita koliko vi dugo radite na proizvodnji duvana, a ja mu odgovorim, ceo vek. Nisam puno ni pogrešio, jer dugo je to godina kako sam radio tamo, a sada i ovde u Kukujevcima – priča Pero Brdar.

Pored zemlje koju poseduje Brdar uzima i parcele u zakup od države, tako da ukupno obrađuje 30 hektara, a kao i njegove komšije sarađuje s kompanijom Japan tobako. Ima oko duvana mnogo posla. Već od marta kreće priprema sadnice iz semena, da bi bila spremna za sadnju u maju. Duvan se bere dugo, od 1. jula, pa sve do prvog mraza.

- Sadni materijal nije lako pripremiti, treba mnogo znati. Sejemo u ploče od stiropora sa pregradama, popunjene humusnom zemljom. Nalivamo vodom tako da seme praktično pliva. Humusna zemlja upije onoliko vlage koliko je potrebno da proklija seme, jer stiropor ipak pro­pušta. Ploča ima 209 polja, a da bismo smatrali posao uspeš­nim, sadni materijal se mora pojaviti bar na 200 polja. Rasadnik držimo pod šatorom, koji se uveče zatvara, a preko dana otvara.

Duvan se sadi mašinski, a ljudi samo proveravaju mašinu da li je u svaku izbušenu rupu postavljen sadni materijal. Ekipa je, kaže Pero, uigrana pa za 10 do 15 dana uspeva da zasad raširi na 30 hektara. Zatim sledi prskanje duvana, dva kultiviranja, a potom i kopanje. Beru se samo žuti listovi odozdo, pakuju u ramove i slažu u sušare, a Pero Brdar ih ima 18. Šest dana se duvan suši, zatim vadi iz ramova i slaže u papirnate kutije.

Za berbu nije lako naći radnu snagu u okolini, pa se angažuju ljudi s juga zemlje, dolaze iz Bujanovca, Kostolca, Preševa, koji ostaju tri meseca u Kukujevcima.

Imaju prenoćište, ishranu i dnevnicu od 2.000 dinara.

D. Savičin