Перо Брдар највећи произвођач дувана у Кукујевцима

- Данас живимо у Кукујевцима, али дошли смо из Славоније, где смо, такође, садили дуван и имамо стечена знања и искуства у том послу. Радио сам са дуваном и учио у нашој кући. Са колена на колено преносило се знање о садњи дувана и како до високих приноса. Радили су то моји преци, а ја сам од њих учио и ево добро ми је дошло. Када ме неко пита колико ви дуго радите на производњи дувана, а ја му одговорим, цео век. Нисам пуно ни погрешио, јер дуго је то година како сам радио тамо, а сада и овде у Кукујевцима – прича Перо Брдар.

Поред земље коју поседује Брдар узима и парцеле у закуп од државе, тако да укупно обрађује 30 хектара, а као и његове комшије сарађује с компанијом Јапан тобако. Има око дувана много посла. Већ од марта креће припрема саднице из семена, да би била спремна за садњу у мају. Дуван се бере дуго, од 1. јула, па све до првог мраза.

- Садни материјал није лако припремити, треба много знати. Сејемо у плоче од стиропора са преградама, попуњене хумусном земљом. Наливамо водом тако да семе практично плива. Хумусна земља упије онолико влаге колико је потребно да проклија семе, јер стиропор ипак про­пушта. Плоча има 209 поља, а да бисмо сматрали посао успеш­ним, садни материјал се мора појавити бар на 200 поља. Расадник држимо под шатором, који се увече затвара, а преко дана отвара.

Дуван се сади машински, а људи само проверавају машину да ли је у сваку избушену рупу постављен садни материјал. Екипа је, каже Перо, уиграна па за 10 до 15 дана успева да засад рашири на 30 хектара. Затим следи прскање дувана, два култивирања, а потом и копање. Беру се само жути листови одоздо, пакују у рамове и слажу у сушаре, а Перо Брдар их има 18. Шест дана се дуван суши, затим вади из рамова и слаже у папирнате кутије.

За бербу није лако наћи радну снагу у околини, па се ангажују људи с југа земље, долазе из Бујановца, Костолца, Прешева, који остају три месеца у Кукујевцима.

Имају преноћиште, исхрану и дневницу од 2.000 динара.

Д. Савичин