Nepoželjna seča kad se ptice gnezde
ČOKA: U više navrata živi svet Čokanskog rita bio je ugrožen požarima, a sada je nastupila nova nevolja i uništavanje staništa ptica, sečom trske kada nije vreme za taj posao. Naime, preduzetnik iz Balog Blata kod Zrenjanina seču trske kombajnima obavlja već nekoliko dana, na šta su ogorčeni ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koji predočavaju da je taj posao nepoželjan u ovo vreme kada je u jeku gnežđenje ptica.
- Čokanski rit je bivši meandar reke Tise, zarastao je trskom i gnezdilište je većeg broja zaštićenih ptica kao što su divlja guska, eja močvarica, raznih vrsta trstenjaka, čaplji, divljih pataka i drugih. Seča trske u maju, kada ptice svijaju gnezda nije poželjna. Zbog toga apelujemo na nadležne da se što pre zaustavi uništavanje zaštićenih prirodnih vrednosti ovog područja - izjavio je predsednik Upravnog odbora Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Jožef Gergelj iz Sente.
On napominje da je dodatni problem što pored zrele trske kombajni seku i zelenu trsku, čija vegetacija je već u punom jeku, pa će iduće godine zbog toga biti manje trske. Preduzetnik iz Belog Blata je navodno već nameravao da trsku seče u februaru, ali se pravda da je sa zakašnjenjem dobio dozvolu Ministarstva poljoprivrede.
Preduzetnik iz Belog Blata je uzeo u zakup na tri godine područje Čokanskog rita površine od preko 100 hektara, radi košenje trske, pa zbog kasno izdate dozvole obavlja se okasnela seča.
- Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je upoznalo Pokrajinski zavod za zaštitu prirode Vojvodine da se trska seče u nepoželjnom vremenskom periodu, a obraćamo se i drugim nadležnim institucijama sa zahtevom da se košenje trske hitno obustavi i sprovede istraga zbog kršenja Zakona o zaštiti prirode - rekao je Gergelj.
Ovo nije prvi put da se nebrigom uništava stanište zaštićenih ptičijih vrsta kod Čoke. Deo trstika u Čokanskom ritu zapaljen je pre mesec dana, o čemu je naš list pisao, a za poslednjih godinu i po dana ovde su zabeležena čak tri velika požara.
M. Mitrović