Neizbrisiv trag ruske emigracije

 došli u Srbiju, otvorena je izložbenoj sali Doma kulture u Senti. Izložbu je priredio zavičajni istoričar Petar Terzić iz Sente, iz čijeg pera je objavljena i knjiga „Ruska emigracija u Senti“, odnosno, uticaju ruske emigracije na kulturni život ovog potiskog grada, čija promocija je zakazana za 18. novembar.

Radovi Zelinskog su iz fundusa Narodnog muzeja Kikinda, dok su slike Prudkova iz privatnih zbirki njegovog sina Georgija i unuka Saše. Nemerljiv je uticaj ruske emigracije na kulturu Sente, kaže Petar Terzić i podseća da je projekat primanja ruskih emigranta vodio sam regent Aleksandar Karađorđević.



- Ako je Rus bio profesor, on je bio profesor i u Srbiji, lekar u Rusiji bio je lekar u Srbiji, a isto je bilo i kada su u pitanju slikari i ljudi drugih profesija. Prema tome, ruski emigranti su u Srbiji mogli maksimalno da ispolje ono što su iz Rusije doneli. Kada je reč o slikarima Zelinskom i Prudkovu, vidimo da su to vanserijski slikari – naglašava Terzić.



Akademski slikar Radomir Brkušanin iz Sente impresioniran je zanatskim umećem ovih slikara. Za Prudkova koji je završio likovnu akademiju u Beogradu u klasi praškog đaka Milana Milovanovića, jednog od naših najpoznatijih impresionista, Brkušanin napominje da je šteta što nije otišao na usavršavanje u Belgiju, ali da je ostavio veoma raznovrsnu i vrednu zaostavštinu. Brkušanin je ukazao na dosta širok raspon stvaralaštva Zelinskog koji nije bio školovan slikar, a na njega veliki uticaj ostavilo druženje sa Urošem Predićem, pri čemu je kvalitetno oslikao religijske motive na ikonostasima više crkava, ali prepoznatljivi su i drugi motivi. 



Izložbu je otvorio načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Nikola Lukač, naglasivši da su slikari Zelinski i Prudkov bili plodni umetnici, ukazavši da u sredini kakva je Senta, gde se prepliću razne tradicije, kulture i običaji mnogo naroda, predivno imati ovakvu priliku i prikazati deo umetničkog stvaralaštva koje su kreirali i stvarali ruski emigranti.



M. Mitrović