Ne da se čokanska cigaja

neophodna ulaganja i bolja organizovanost, složili su se ovčari okupljeni na trećoj izložbi ovaca svih rasa. Izložbu su upriličili Udruženje odgajiva ovaca „Čokanska cigaja“ iz Sanada i Zemljoradnička zadruga „Greda“ iz Bašaida.

Potencijal svojih stada ovaca autohtone rase čokanske cigaje, ali i rasa vintergberg, il de frans i drugih koje su se odomaćile kod naših stočara, predstavili su ovčari iz Sanada, Čoke, Jazova, Srpskog Krstura, Subotice, Mola, Novog Miloševa, Mokrina, Iriga, Filića i Kovilja, a organizatori i domaćini iz Sanada su najbolje ocenjene od strane stručnog žirija nagradii peharima, diplomama i robnim nagradama.



Pobednički pehar za kolekciju „čokanske cigaje“ pripao je Đorđu Kneževiću iz Sanada, pehar za drugo mesto poneo je Todor Golić iz Čoke i za treće mesto Miloš Jegdić iz Srpskog Krstura. U konkurenciji kolekcija rase „vintemberg“ prva nagrada je pripala Branislavu Cvijiću iz Sanafa, druga Jovanu Mihaljevu iz Srpskog Krstura i treća Tiboru Mraznici iz Čoke. Pobednički pehar za „il de frans“ dodeljen je Nikoli Urbanu iz Mola, druga nagrada za rasu „bergamo“ je pripala Miloradu Trajlonu iz Novog Miloševa i treća za kolekciju „safolka“ Miljkanu Bjelanoviću iz Sanada.



Posle dodele priznanja, sledilo je okrepljenje ovčijim i srnećim paprikašem, koji su majstorski u bogračima skuvali Stevan Zubrecki i njegov sin Branislav, a zatim su dobrom raspoloženju doprineli i  ovčari iz Mokrina koji su na izložbu stigli s harmonikama. Predsednik Udruženja „Čokanska cigaja“ Miloš Milanov iz Sanada naglašava da ovčarstvo zavređuje veću podršku, jer raspolažemo solidnim uslovima, ali da su potrebni značajnija briga i ulaganja da bi se vratilo na nekadašnje grane.



- Za to smo da se unapređuje proizvodnja svih rasa ovaca koje su se odomaćile na našem prostoru, ali mi se trudimo da ukažemo da još postoji naša autohtona rasa „čokanska cigaja“, pošto mnogi misle da je već nema – kaže Miloš Milanov. – Umatičena stada „čokanske cigaje“ postoje u Ostojićevu, Čoki, Srpskom Krsturu i moje u Sanadu koje je sa oko 200 grla najbrojnije. „Čokanska cigaja“ je na ovom području prirodno stvorena, sama se održala, a verovatno je opstala na ovom terenu jer je otporna na sve.



Nije nešto posebno zahtevna, ali je kada se samo malo povede računa veoma izdašna, jer ima i vune, mesa i mleka. Za plasman na tržištu nekako se snalazimo, najviše za prodaju jagnjadi koja su interesantna za domaće i izvozna tržišta, dok je vuna nusproizvod koji dobijamo jer je ovce neophodno svake sezone šišati, ali od vune nema zarade. Zapostavljeno je mlečno ovčartsvo jer već duže vreme nema otkupa mleka, mada ima mogućnosti da se prerađuje na malo u domaćoj radinosti ili manjim mlekarskim pogonima.



Ovčari ističu da je dragocena podrška na ime subvencija iz državne kase, 7.000 dinara po umatičenom grlu i 2.000 dinara za jagnje isporučeno klanici, ali ukazuju i da imaju priličan trošak dok podsticaj ne ostvare. Todor Golič iz Čoke postepeno povećava stado „čokanske cigaje“, jer je pre deceniju počeo sa svega pet grla, a sada ima 50 odraslih i 25 šilježica.



- Cilj mi je da iz sopstvenog odgoja stado povećam na 150 komada. Najkvalitetniju žensku jagnjad ostavljam, a škart i muška jagnjad završava u klanici. Ovčartsvom se trenutno vredi baviti, zahvaljujući i subvenciji koja se dobija za svako umatičeno grlo, ali osim toga za unapređenje ove grane bitno je da bude spoj interesa i ljubavi, a ja jednostavno volim ovčartsvo. Ako se ostvare najave da će se i za ovčartsvo omogućiti dobijanje državne zemlje u zakup po pravu prečeg prvenstva, kao i za druge grane stočarstva, to bi bio dodatni stimulans za njegov razvoj – smatra Todor Golić.



Milorad Trajlon iz Novog Miloševa drži 27 ovaca rase „bergamo“, koje kod nas nema mnogo, još samo u Padini, Kovačici i Smederevu. Trajlon priča da je imao stado od 80 grla, ali su ga smanjili jer nema ko da radi.

- Rasnog ovna kupio sam u Padini i ukrstio sa „čokanskom cigajom“. Ova rasa je dosta mlečna i rentabilna jer ženke jagnje dva-tri jagnjeta i zahvalna je za ispašu, posebno ako se drži u manjim čoporima. Mi naše ovce muzemo, a kiselo mleko i sir prodajemo na pijaci u Novom Miloševu i stalne mušterije sa strane dolaze nam kući – saznajemo od Milorada Trajlona.



Mladi farmer Jovan Mihaljev iz Srpskog Krstura koji ima 120 ovaca „vintemberg“ uverava da ih vredi držati, bez obzira na činjenicu što nisu umatičene i što zbog toga ne ostvaruje državnu subvenciju.

- Da su ovce umatičene bilo bi još bolje, ali šta je tu je. Iduće godine planiram da uđem u taj proces umatičenja. U okolini Srpskog Krstura ima mogućnosti za ispašu i to treba iskoristiti, pa nameravam da u naredne tri godine stado proširim na 1.000 komada. Tržišta za jagnjad ima, a u sadašnjim prilikama na tržištu pribegavam tome, da ko plati više, nosi jagnjad – kaže Mihaljev.



Na nedovoljnu iskorišćenost banatskih pašnjaka ukazuje Karolj Novak iz Gornjeg Brega koji je pre nekoliko godina, stado od oko 730 ovaca „vintemberg“, baš zbog toga preselio u Jazovo. I Nikola Urban iz Mola sa nekolicinom svojih kolega radi ispaše stado napasa na pašnjacima u ataru Padeja, jer za to nema mogućnosti u okolini Mola. Ovčari kažu da na pašnjacima sa obe strane Tise, u regionu Potisja, ima mogućnosti za ispašu mnogo više stada nego što je to sada.



Milorad Mitrović