Nauka i za rakijski kazan
APATIN: Jedna od komparativnih prednosti Srbije, koja je definitivno slabo ili nimalo iskorištena je podneblje, teroar i tradicija voćarske proizvodnje, kojoj je viši stepen obrade proizvodnja voćnih destilata, odnosno voćnih rakija.
Upravo ovaj proizvod bi, da je sreće i imajući na umu škotski, irski viski ili francuski konjak, mogao da bude jedan od aduta u srpskom izvozu, umesto što se svake sezone ponavlja priča o problemima izvoza svežeg, konzumnog voća, čija je cena višestruko manja od one koju bi mogla da postiže srpska rakija.
Imajući to na umu, a bivajući zaljubljenici u „rakijašku” tradiciju, odnosno ne dozvoljavajući da ih moderna vremena udalje od lampeka iliti rakijskog kazana, odlično organizovani članovi apatinskog Udruženja građana „Čuvari tradicije” namerni su da ne samo od Apatina kao jednog od središta Zaštićenog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” naprave novi centar proizvodnje rakije, već i da se u tom poduhvatu što više oslone na nauku i tehnologiju čijim poznavaocima Srbija ne oskudeva. Tako su pre tri godine začeli manifestaciju tamošnje „Rakijade”, koja u letnjem periodu na obali Dunava okupi ogroman broj onih proizvođača voćnih destilata koji imaju čime da se podiče, ali i da zainteresovanima pruže priliku da razmene iskustva i saznaju sve o najnovijim trendovima i opremi za proizvodnju voćnih rakija.
– Ovo će biti druga po redu rakijaška radionica koju organizujemo u Apatinu kao svojevrsnu najavu okupljanja proizvođača voćnih destilata 1. aprila – pojašnjava Petar Horti, predsednik UG „Čuvari tradicije“ u Apatinu. – Svako ko ima želju da oproba sebe u magičnom zadovoljstvu proizvodnje rakije ima priliku da u jednom praktičnom prikazu savlada osnove savremenog načina pravljenja ovog izuzetnog pića, jednog od simbola i ponosa naše države – kaže Horti napominjući da će učesnici radionice imati priliku da praktično savladaju osnove odabira i rukovanja voćem, kvalitetnu pripremu kljuka sa enološkim sredstvima, tradicionalni i ujedno savremeni način frakcione destilacije koji je prihvaćen u celom svetu kao i negovanje, odležavanje i starenje rakije.
Kako organizatori naglašavaju, ova radionica bi mogla da pomogne onima koji se vode mišljenjem da samostalno proizvode svoju rakiju i one koje interesuje praktična obuka na hobi nivou, a nemaju vremena za prisustvo na višenedeljnim seminarima.
– Radionica je namenjena i onima koji već imaju neko praktično iskustvo a nisu u putpunosti zadovoljni, ali i onima koji su zahtevni u smislu kvalitetne i vrhunski proizvedene rakije – kaže Horti naglašavajući da će se učesnici tokom radionice praktično upoznati sa opremom, priručnim sredstvima i pomagalima koje bi bilo poželjno da ima svaki hobi proizvođač, ali i praktičnim prikazom ukomljavanja voća, odnosno mlevenjem, podešavanje pH vrednosti, dodavanjem enoloških sredstava, praktičnim izvođenjem destilacije kljuka u meku rakiju i isto tako praktičnim izvođenjem prepeka frakcionom destilacijom, odnosno pravilnim odvajanjem prvenca, srca i patoke.
– U toku radionice redom, korak po korak, ilustrovaćemo odabir i primenu enoloških sredstava i proces ukomljavanja, pravilno postavljanje uređaja za destilaciju (kazana) sa objašnjenjem kako se on priprema za proizvodnju, količinski ispravno punjenje kazana, destilaciju i ispravno podešavanje jačine meke rakije i frakcionu destilaciju jednog prepeka meke rakije sa pravilnim odvajanjem prvenca, srca i patoke, a za vreme trajanja destilacije, u periodu praznih hodova, biće održano i teoretsko predavanje sa posebnim akcentima na proizvodnju rakije od koštičavog i jabučastog voća – kaže Petar Horti, pozivajući istomišljenike da se zainteresuju, ne samo za kolegijalno druženje, već i za sticanje novih znanja u srpskom hedonističkom „nacionalnom sportu” i prijave na apatinsku rakijašku radionicu do 23.marta, kako bi uzeli učešće u ovoj edukaciji koja će biti održana 1. aprila u tamošnjoj dunavskoj marini.
Tekst i foto: M. Miljenović