Nastavljaju se ulaganja na srpsko-rumunskoj granici kod Nakova
KIKINDA: Grad Kikinda sa partnerima nastavlja ulaganja u infrastrukturu na srpsko-rumunskoj granici kod Nakova u okviru projekta prekogranične saradnje „Unapređenje povezanosti Banata 2”. Novi projekat iz Interreg IPA programa saradnje Rumunija - Srbija vredan je nešto više od 1,3 miliona evra, od čega je iz fonda EU obezbeđeno oko 972. 500 evra, a treba da se završi do 31. jula 2021. godine.
Ovaj projekat je zapravo nastavak nedavno uspešno realizovanog projekta „Unapređenje povezanosti Banata”, a realizuju ga kao vodeći partner JP „Putevi Srbije”, zajedno sa partnerima Gradom Kikinda, rumunskom opštinom Žombolj i Regionalnim centarom za društveno-ekonomski razvoj „Banat” iz Zrenjanina.
Okosnicu projekta „Unapređenje povezanosti Banata 2” čini rehabilitacija državnih puteva na teritoriji Grada Kikinde i opštine Žombolj koji vode do graničnog prelaza. Planirano je i da se novoizgrađena biciklistička staza, od periferije Kikinde do samog graničnog prelaza, osvetli solarnim osvetljenjem.
Realizacijom projekta će se tako dati značajan doprinos postizanju savremenih standarda kvaliteta putne infrastrukture koja je glavni kanal za prevoz tereta i putnika, a igra i važnu ulogu u poboljšanju društveno-ekonomskih standarda u prekograničnom regionu.
- Konkretno, mi ćemo rekonstruisati deo državnog puta od Kikinde do Nakova, u dužini od skoro dva kilometra, čime će se unaprediti bezbednost saobraćaja. Pored investitorske uloge koju imamo u izgradnji, finansiranju i održavanju velikih infrastrukturnih projekata na državnoj putnoj mreži, naše preduzeće učestvuje i ovim projektima koji za cilj imaju povezivanje dva grada, u ovom slučaju Kikinde i Žombolja - naglašava izvršna direktorka JP „Putevi Srbije” i menayer ovog projekta Biljana Vuksanović.
Zamenik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam AP Vojvodine Pavle Počuč konstatovao je da aktivne mere republičke i pokrajinske administracije, ali i ovakvi projekti doprinose da se postojeća putna i ukupna infrastruktura unapređuju, da investitori intenzivnije ulažu u ovaj deo Banata i da se otvaraju nova radna mesta, značajno se povećao i broj turista.
Počuč je dodao da kroz privlačenja alternativnih izvora finansiranja u Banatu je značajno ojačala ekonomija i obezbeđeni su daleko jači privredno-ekonomski resursi, posebno na relaciji između Srbije i Rumunije, jer su republička i pokrajinska vrada i Grad Kikinda prepoznali značaj prekogranične saradnje. Prema njegovim rečima rezultat su realizovani prvi dolasci investitora iz Rumunije, te da se u narednom periodu očekuje da predviđena ulaganja doprinesu daljem ekonomskom jačanju ovog regiona.
- Mislim da je otvaranje graničnog prelaza Nakovo-Lunga bio jedan od ključnih trenutaka u ekonomskom razvoju Kikinde, u proteklih nekoliko godina. Postali smo atraktivna investiciona sredina. Kompanija „Zopas” otvorila je fabriku, a prelaz je doprineo velikoj cirkulaciji ljudi između dva pogranična dela. Više od 800.000 putnika je tokom prethodnih pet godina koristilo ovaj prelaz, a 76 odsto njih su bili strani državljani - naglašava član Gradskog veća Kikinde Saša Tanackov. On to potkrepljuje i inicijativom srpske strane da prelaz počne na radi 24 sata i bude omogućen autobuski i teretni saobraćaj.
Predsednik rumunske pogranične opštine Žombolj Darius Adrian Postelnicu naveo je da su već rekonstrusali sve planirane puteve, dok ovaj projekat doživljaju kao boljitak, jer će se brže i sigurnije stizati do Kikinde i dalje. Direktorka Regionalnog centra za društveno-ekonomski razvoj „Banat” Irena Živković je ukazala je da u prethodno okončanom projektu modernizovan prelaz sa srpske strane i stvoreni uslovi da prelaz Nakovo-Lunga funkcioniše 24 sata, izgrađena dvosmerna biciklistička staza od Kikinde do graničnog prelaza Nakovo, ali i da je uspostavljena Kancelarija za informacije i promociju prekogranične ekonomske saradnje sa sedištem u Kikindi.
M. Mitrović
Projekat „Kikinda danas“ realizuje DVP Digital, a sufinansira Grad Kikinda. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne odražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.