Nasleđa više u polemikama

pro et contra komentara, koji su se gotovo bez izuzetka uglavnom vrteli oko jedne funkcije koja ovom JP stoji u zvaničnom nazivu. Naime, u lokalnom parlamentu odbornici vlasti i opozicije, a na društevnim mrežama članovi i(li) simpatizeri raznih stranaka, ali i oni politički ravnodušni, sukobljavali su se oko toga kako će se nakon gašenja JP „Urbanizam“ čuvati i štititi somborski spomenici kulture na koje su ovdašnji žitelji izuzetno osetljivi, a svoju zabrinutost ovim povodom su učešćem na internet diskusijama izražavali i zaposleni, sasvim očekujuće zabrinuti za svoju ličnu sudbinu.

Epilog polemike koja je danima uzbuđivala ovdašnju javnost, poznat je - JP „Urbanizam“ je ugašen, a nadležnosti i zaposleni su „prekomandovani“ delom u novo odeljenje Gradske uprave, a delom u JP „Prostor“, ali ostaje činjenica da povod najžešćih javnih i sučeljavanja u galaksiji društevnih mreža, zaštita spomenika kulture, za razliku od urbanističkog nasleđa zapravo nije trebao, ni mogao biti predmet razgovora iz jednostavnog razloga što, bez obzira na zvanični naziv, somborski „Urbanizam“ nije ni bio nadležan za ovu vrstu poslova. Naime, godinama unazad jedini nadležan za zaštitu somborskih spomenika kulture je zapravo Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika sa sedištem u Petrovaradinu, koji je pre dve decenije ovu nadležnost preuzeo od Međuopštinskog zavoda u Subotici.

Ako je i za očekivati da laička javnost ne zna kome je u opisu poverenih poslova zaštita spomeničke kulture, gorak ukus ostavlja činjenica da se na ovom fonu brige o zaštiti spomenika kulture uopšte raspravljalo. „Urbanizam“ nikada nije ispunjavao ni osnovne preduslove da preuzme ovu vrstu poslova od PŽSK, pošto mimo inženjera arhitekture, urbanizma i građevine, nije imao nijednog zaposlenog arheologa, istoričara umetnosti, slikara i vajara konzervatora, etnologa.... dakle, nijednog stručnog predstavnika humanističko-umetničkih disciplina koji bi kvalifikovano mogao da doprinese zaštiti kako nepokretnih (objekti, arheo nalazišta, značajna mesta, istorijske celine...), tako i pokretnih spomenika kulture (vajarstvo, slikarstvo, primenjena umetnost...).

Mada se valja čuvati zamki generalizacije, očigledno je da je zahvaljujući upravo nadležnosti Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Sombor izbegao uobičajenu praksu po kojoj lokalni zavodi neretko ispunjavaju „muzičke želje“ lokalnih vlastodržaca u skladu sa dnevno-političkim ili interesima investitora koji se, potpuno logično i očekivano, rukovode isključivo profitom. S druge strane, nemajući vlastiti zavod za zaštitu spomenika kulture, Sombor sa svojom daleko impresivnijom istorijom, u poređenju sa svojevremeno daleko manjim srpskim i vojvođanskim varošima, ima manje štićenih nepokretnih spomenika kulture.   

M. Miljenović

Samo jedan od izuzetnog značaja

Sombor  ima gotovo nenarušenu prostornu kulturno-istorijsku celinu - kvart omeđen glasovitim Vencima, svakako bolje održavanu od takođe impresivnog Petrovaradinskog podgrađa. Međutim, Sombor ima samo osam značajnih spomenika kulture, dok na ovom stepenu zaštite Subotica može da se pohvali sa 58 objekata, Pančevo sa 31, a Novi Sad sa 40. Sombor daleko bolje kotira kada su u pitanju nepokretni spomenici kulture koji imaju stepen zaštite od velikog značaja, kojih u somborskom slučaju ima 25, ali potpuno porazno može da deluje podatak da u rangu spomenika kulture od izuzetnog značaja, dakle objekta čiji je stepen zaštite utvrdila Narodna Skupština Republike Srbije, Sombor može da se podiči u svega jednom slučaju, onom pravoslavnog hrama Svetog Jovana Preteče, sagrađenog u sadašnjem obliku 1790. godine, dok samo opština Pećinci ima četiri objekta na ovom stepenu zaštite.