NAJSTARIJI FOTO GRAD NALAZI SE NA OBALI BEGEJA U istorijskim čitankama koje se bave razvojem fotografije BEČKEREK ima posebno mesto
Vest da je tokom prošlonedeljne manifestacije “Noć muzeja” u Narodnom muzeju Zrenjanin otvorena stalna postavka fotografije posvećena prvom fotografskom ateljeu na ovim prostorima, a i šire, ponovo je ukazala na činjenicu da ovaj banatski grad na obalama Begeja ima posebno mesto u istorijskim čitankama koje se bave proučavanjem rada prvih ovdašnjih fotografa.
Okosnicu postavke u zrenjaninskom muzeju čine tri značajna fotografa - Ištvan Oldal Stariji, Ištvan Oldal Mlađi i Đura Roknić, među kojima je prvi na ovom spisku bio pionir fotografije na našim prostorima.
- Njegov slikarski atelje iz 1853. već naredne godine je bio preinačen u fotografski. Kao prvi ozvaničeni foto-studio menjao je nekoliko lokacija, dok se nije konačno smestio u današnjoj Ulici Slavka Županskog broj 5. To je bio vrlo namenski i pažljivo izgrađen foto-studio sa kosim staklenim i bočnim prozorima iz 1895 – priča za “Dnevnik” autor i dizajner stalne postavke, muzejski savetnik Dušan Marinković.
Po njegovim rečima, dugo decenija unazad priča o Oldalima i Rokniću prožima se kroz vreme. Međutim, nikada nije došlo do nekog konkretnog koncepta i realizacije.
- Početkom 2022. godine Narodni muzej Zrenjanin je stupio u kontakt sa kolekcionarom koji je ponudio bogat materijal u vezi sa ateljeom, u kojem je poslednji stvarao i boravio Đura Roknić. Od tog momenta, kada je ostvaren kontakt, krenula je i saradnja kao i rad na samom konceptu stalne postavke foto- grafije čiji su najbitniji deo navedeni doajeni ovog zanata – ističe Marinković, koji poziva posetioce da upoznaju svetlosne zapise grada Velikog Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina očima majstora fotografije, koji su konačno i zasluženo našli mesto pod okriljem Narodnog muzeja Zrenjanin.
Na starim, požutelim fotografijama, urađenim savremenom tehničkom opremom ovih majstora, vreme je na tren zaustavljeno. Različiti likovi, odeća, stas, uhvaćeni pokreti građana „uslikanih“ u ateljeu Oldalovih… Sve to svedoči o statusu, etničkoj pripadnosti, običajima, naravima i njihovom bogatstvu. I grad je menjao svoje lice. S ove vremenske distance, Oldalove razglednice svedoče da su Veliki most, odnosno Bečkerečka ćuprija, kuća advokata Linjačkog ili stari muzej grada, zgrada opštine Veliki Bečkerek – Petrovgrad, kupališta, spomenici ili porušeni delovi ulica, bili značajna graditeljska baština. Oni bi danas predstavljali spomenike kulture od izuzetnog značaja.
Ugledna istoričarka i bivša direktorka Istorijskog arhiva Zrenjanin Nada Boroš navodi u razgovoru za “Dnevnik” da, dok su Beograd i Beograđane, Zagreb i Zagrepčane, Ljubljanu i Ljubljančane, fotografisali putujući fotografi, Veliki Bečkerek i Velikobečkerečane u svom stalnom fotografskom ateljeu je fotografisao Ištvan Oldal Stariji (1829 – 1916).
-Prilagođavajući prostor za rad prilikama i vremenu u kome je živeo i radio, Oldal Stariji je birao lokacije za svoj fotografski atelje, odnosno zanatsku, a danas bismo rekli i umetničku radnju. Lokacije su bile na prometnim mestima, koja su mu obezbeđivala veliki broj muš- terija.
Pri kraju 19. veka, zbog dobre lokacije, u prvom redu veoma bogatog rečnog saobraćaja koji se odvijao na reci Begej, blizine pijace, Županijske palate i centra varoši, on je svoju radnju preselio u tadašnju Ulicu Gizela part, na obali Begeja, danas Ulicu Slavka Županskog – kaže Nada Boroš i podseća da se u njoj sada nalazi Izložbeni salon Istorijskog arhiva Zrenjanin.
U neobičnoj i lepoj zgradi od pečene cigle, s krovom od stakla, koji je obezbeđivao dovoljno svetlosti, sve do 1902. je radio Ištvan Oldal Stariji. Tada je radnju preuzeo njegov sin i naslednik Henrik Ištvan Oldal Mlađi.
-U istorijatu ovog ateljea ne smemo zaboraviti ni vrsnog fotografa Đuru Roknića. On je u ovaj „stakleni“ atelje ušao 1921. i u njemu je radio sve do 1969. godine. Onovremenskim fotografskim aparatima, naši sugrađani, fotografi, bez svetlosti bliceva, oslikali su svoje savremenike, ulice, reku, zgrade… Jednom rečju, grad u kome su živeli – naglašava Boroš.
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin kažu da je objekat u kome se nalazio atelje izgrađen 1895. u stilu industrijske arhitekture i da je njegov projektant bio građevinski majstor Jakob Bart. Navode i da je zgrada građena upravo za potrebe slikarskog i fotografskog ateljea Ištvana Oldala. Poznati međuratni fotograf Đorđe Roknić je 1921. godine preuzeo atelje Ištvana Oldala, preuredio ga i modernizovao za svoje potrebe.
Željko Balaban