Nadomak Sente od kukuruznih ćutki pravili traktore i lutke
Šta se sve može uraditi od kukuruznih ćutki i ljuštike dobro zna majstorica Magda Sabo iz Tornjoša, koja nastoji da te veštine prenese na mlade, pa je decu obučavala na Interkulturnom etno kampu priređenom na Halas čardi nadomak Sente.
- Deca treba da se oprobaju u ovim veštinama, kako to izgleda, kako smo se mi igrali kada smo bili mali. Uspeli smo da uradimo kotarku od ćutki, što nam je nekada bila igračka, a od kukuruzovine i ćutki smo pravili traktore i lutke. Lutke smo oblačili odećom od ljuštike, jer krpice nismo imali. Znali smo da takvim lutkama predstavimo celu porodicu. Jednostavno, kao deca smo se snalazili, nije bilo mogućnosti da nam kupe igračke, pa smo ih sami pravili za sebe od materijala koji nam je bio dostupan - objašnjava Magda Sabo, koja u Tornjošu ima Etno kuću „Magdin dom“ u kojoj su izvorne narodne rukotvorine glavni eksponati.
Magda priča da iz perioda kada se sa vršnjacima zanimala rukotvorinama, ima jako lepe doživljaje i uspomene.
- Doživljaj je bio da smo uspevali da napravimo igračke, a ne da nam ih stariji ukućani kupuju, za šta i nije bilo para. Za nas je bila igra dok smo radili na pravljenju igračaka. Deci sada pokazujemo kako je to nekada bilo, jer im je to nepoznato, pogotovo ako dolaze iz grada, ne znaju ni šta su ćutke – kaže Magda Sabo - Desilo se da nam kulu ili kotarku od ćutki sruši vetar, ali to ne predstavlja problem, pošto se sve odmah može graditi ispočetka. Zanimljiva su i takmičenja dece ko brže napravi višu kotarku i da se ne sruši. Može se igrati prirodnim materijalima koji nisu skupi, dostupni su deci gotovo u svakom seoskom domaćinstvu, samo ih treba uzeti, igrati se i ispoljavati kreativnost.
Tkanje od starih krpica je takođe moguće, na improvizovanim malim razbojima. Tkanjem se može starim krpicama udahnuti novi život pravljenjem malih torbica za mobilne telefone, odlaganje ključeva i drugih sitnica, što je interesantno za devojčice.
- Stari materijali od majica ili suknji koje više nisu u upotrebi ne moraju se bacati, nego se iseku na trake, pa je neophodna dobra volja i strpljenje. Nisu samo u pitanju proizvodi koji na taj način nastaju, nego je važno i da deca nauče kako da uzmu u ruke i koriste makaze i iseku krpice. Već je uspeh ako iseku krpice i naprave klupko od tog materijala, a kada već imamo klupko, krećemo korak dalje da ih obučimo tkanjem - ukazuje sagovornica.
Magda od ljuštike pravi ženske torbe, prostirke, cipele i papuče, pa su joj se najavili iz Etnografskog muzeja iz Beograda, da to što radi snime, jer time se niko u Srbiji ne bavi i može da prikaže jedinstven stari zanat i sačuva ga od zaborava.
Pustovanje je isto tako stara veština kojom decu uči Marija Ruža iz Sente, za šta je potrebna čista prirodna vuna prethodno ofarbana sintetičkim bojama.
- Za pustovanje pored vune potrebni su sapun i topla voda. Vunu treba nakvasiti i nasapunati, pa spljoštiti, sabiti rukama, da se dobije što čvršći materijal, vuneno sukno. Od toga su se ranije pravile kape, torbice i prostirke raznih oblika i šara, a u Kazahstanu i tom delu Azije se prave i jurte, vrsta šatora koju su nomadska plemena koristila kao svoj dom. Pustovanje sam davno učila u Subotici i u Mađarskoj, a deca se zainteresuju kada im se priđe na pravi način, na ovakvim radionicama. Željna su da isprobaju i nauče nešto novo... - ispričala je Marija Ruža.
Agneš Nađ Abonji i Dora Terzić iz senćanskog Rukotvorilačkog udruženja „Rozeta“ decu su učile da prave igračke od tekstila, a potom se prešlo na igračke od drveta i drugih materijala.
- Volimo da rukotvorine budu od prirodnih materijala. Upravo pokušavamo da posle farbanja napravimo neke zvečke jer deca izvode igre uz pesme i ples, tako da su im one su im potrebne za davanje ritma. Zvečke koje pravimo su vrsta narodnog instrumenta. Uključili smo i igre veštine štapovima od drveta leske. Pravimo još lopte krpenjače i razne igračke od ćutki i ljuštike, predmete od kože. Decu sve zanima i pošto se naše udruženje bavi šarolikim stvaralaštvom prilika je da ih na kampovima naučimo izradom rukotvorina - kaže Agneš Nađ Abonji.
Silard Beviz, jedan od organizatora kampa, smatra da je bitan raznovrstan program za učesnike, a da je najvažniji cilj da se prikažu rukotvorilačke veštine i stari zanati, da se deca uključe i savladavaju te veštine kroz igru. U etno kamp bilo je uključeno oko 50 dece iz Sente i okoline, starosti od sedam do 15 godina, ali došla je i nekolicina predškolskog uzrasta.
Milorad Mitrović