NA BEGEČKOJ PIJACI U PONUDI OD DOMAĆEG SIRA DO ROBE IZ MAĐARSKE Za brendiranu šargarepu valja skrenuti s puta
Begeč je udaljen dvadesetak kilometara od Novog Sada, a osim po Begečkoj jami, ovo mesto je svetski poznato po šargarepi, proizvodu sa geografski zaštićenim poreklom.
Čuveni brend može se pazariti i na begečkoj pijaci, a ona je lako uočljiva, jer se nalazi uz put koji povezuje Novi Sad sa Bačkom Palankom, te nije za čuditi što se često desi da i putnici u prolazu skrenu s glavnog pravca i zastanu da je kupe, uz još neke domaće proizvode koji su u ponudi, kažu nam prodavci sa kojima smo juče razgovarali.
– Nekada je pijaca bila baš u centru sela, bliže crkvi, no sada je na severnoj periferiji – rekla je Katarina Petržljan, koja je inače bila prodavac 35 godina na novosadskoj Futoškoj pijaci, a sada u tome pomaže sinu u Begeču. – Prodajemo tucanu slatku i ljutu papriku koje sama pravim, ali i švarglu, čvarke i bundeve. Sve su ovde domaći proizvodi i to vole ljudi da kupuju. Još kada vide da je sve friško, ne mogu da odole.
Uprkos jutarnjoj gustoj magli i mrazu, pijaca je živela, budući da je subota jedini pijačni dan. Upakovani u šaleve, rukovice i kape, meštani sela došli su da dopune svoje frižidere, a Branko Preljić kazao nam je da svake subote dođe da kupi najbolji sir na svetu kod Vere.
– Jedne subote je pre mene došao čovek i kupio celu kantu, pa za mene nije ništa ostalo i baš sam se iznervirao, sedam dana nisam imao sira da jedem – kroz smeh nam priča Branko, objasnivši nam da se radi o starom, prevrelom siru, koji može da se poredi sa fetom. – Na drugoj tezgi dokupim i neke proizvode iz Mađarske, pa sam miran do narednog pijačnog dana.
Đurđinu Maksimov pozdravili smo ispred tezge sa mađarskim proizvodima, a ona nam kaže da se atmosfera na pijaci izmenila. Ima ljudi da pazare, no sve zavisi i od debljine novčanika.
– Slabo narod kupuje, svi kod kuće nešto gaje i proizvode, a ovde dođu samo ponešto da dokupe – kaže nam baka Đurđina. – U svojoj bašti i ja gajim kupusa, zeleni, od svega po malo, a dovoljno za moje potrebe. Ovde dođem da kupim malo suvog mesa.
Begečka pijaca raspolaže sa dvadesetak tezgi. U prednjem delu prodaju se uglavnom domaći proizvodi, voće i povrće, kobasice, sir, začini i slično, a u drugom delu je šest tezgi rezervisano za hemiju, garderobu i druge kućne potrebštine. Ipak, i kupci i prodavci kažu da je nekada pijacu posećivalo više ljudi, ali je primetno da je kupovna moć opala, a sa tim je i pijaca sve manje posećena.
Ivana Bakmaz