Most kod Ade će ostariti dok dočeka prilazni put
BOČAR: Prošla je decenija kako je najavljena najkraća i najbrža spona između Rumunije i Hrvatske preko Srbije.
Most na Tisi kod Ade bio je uslov da se gradi magistralni put Temišvar - Osijek, a ukrštanjem s koridorom 10 bio bi veza sa svim delovima Evrope. Ali, želje su jedno, a realnost sasvim drugo.
Prvo je izgradnja šestog mosta preko Tise trajala godinama. Srpski premijer Vojislav Koštunica je postavio kamen temeljac 27. decembra 2006. godine, radovi su počeli naredne, a četiri godine kasnije, 24. decembra 2010. godine, most je svečano pustio u saobraćaj predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić, međutim, ni tri godine kasnije most nije imao upotrebnu dozvolu!
Kako su u ovom saobraćajnom čvoru četiri opštine - Ada, Kikinda, Novi Bečej i Čoka, čudi da niko od lokalnih čelnika nije pokrenuo pitanje završetka prilaznih puteva. Što se tiče Temišvara i Osijeka, mada su njihovi predstavnici pompezno najavljivani prilikom postavljanja kamena temeljca i otvaranja nezavršenog mosta, oni su, po svemu sudeći, odavno digli ruke od svega. Mi ne bi trebali, jer ovim putem prepolovljena je razdaljina između severnog Banata i Bačke.
U međuvremenu su građeni prilazni putevi, koji ne samo da nisu završeni, nego i ono što je urađeno propada. Već na samom prilazu mostu iz Ade vožnja je kao na talasima. Na bačkoj strani trebalo je most da se spoji s Koridorom 10 od Mola do Malog Iđoša, ali to nije urađeno. Na banatskoj strani je nešto bolja situacija, ali nikako dobra. Bilo je neophodno izgraditi prilazni put u dužini 16 kilometara prema Kikindi. Posle niza peripetija urađen je prvi asfaltni sloj, koji već propada, jer nije postavljen gornji habajući sloj kolovoza. Na putu su rupe „kao na košulji“ dubine od 10 do 20 santimetra, što najbolje govori o kvalitetu podloge, koje predstavljaju veliku opasnost po bezbednost tokom vožnje. Pružni prelaz na deonici železničke pruge Bočar – Padej uopšte nije asfaltiran, pa su otvoreni krateri s obe strane prilaza pruzi.
Horizontalne i vertikalne signalizacije duž puta uopšte nema, a trava s obe strane kolovoza je na pojedinim mestima preko pojasa, pa je vožnja, pogotovo noću, kao u naučno-fantastičnim filmovima. Nema ni putokaza za skretanje prema Bočaru s desne i Iđošu s leve strane, pa nisu retki koji završe putovanje u Kikindi, umesto u ova dva sela.
V. Jankov
